- OTE je juče odlučio da proda svoj deo, a da li će država prodati 31 ili 51 odsto kapitala u Telekomu, još nije poznato. Država bi najradije prodala 31 odsto kapitala i napravila zajednički paket sa OTE. Tako bi imali jednog savetnika i delili troškove, što bi bili idealni uslovi kaže izvor „Blica”, i dodaje da će OTE biti više nego zadovoljan ako se polovina Telekoma proda za 1,4 milijarde evra.

Naš izvor tvrdi da ta cena nije nimalo privlačna potencijalnim kupcima.

- Frans telekom je odustao pre četiri dana - kaže naš izvor.

Za sada je najizvesnije da bi novi vlasnici Telekoma mogli da dođu iz Rusije.

Ruska kompanija Vimpelkom je jedina obećala Vladi da je za Telekom spremna da plati 1,4 milijarde evra. Nije ni čudo, s obzirom na to da ovom kompanijom rukovodi treći najbogatiji Rus čiji potezi govore da ima veliki interes da uđe u Srbiju kaže naš izvor.

Mihail Fridman je i do sada bio jedan od najozbiljnijih kandiadata za kupca Telekoma Srbija sa čak dve potencijalne ponude, preko operatera Turksel i Vimeplkom.

- U Vladi postoje struje koje se nadaju da ruski kapital ipak neće ući u našu najprofitabilniju firmu jer bi to značilo da bi Rusi držali glavne strateške grane, naftu i telekomunikacije. S druge strane, vodi se žestoka bitka za ruske interese, kaže naš izvor blizak Telekomu.

Ulazak Fridmana u trku ima i dobru stranu jer ekonomisti veruju da bi mogao da podigne cenu, koja bi mogla da pređe minimalnu sumu od 1,4 milijarde evra. Ipak, nije svejedno da li će država dobiti novac za 31 ili 51 odsto akcija.

 

Bušatlija: Očekivano odustajanje France Telekoma

Nije se ni očekivalo da France Telekom bude zainteresovan da kupi Telekom Srbija jer oni ništa ne bi postigli tom kupovinom. Strateški, njima Srbija ne znači mnogo, prisutni su samo u Rumuniji, od zemalja Balkana, kaže ekonomista Mahmut Bušatlija.

Bušatlija kaže da strateški interes da uđu na tržište imaju Telekom Austria i Deutsche Telekom, koji su prisutni na Balkanu, ali da postoji i realna mogućnost da ruska kompanija VimpelCom postane vlasnik Telekoma Srbija.

“Bilo bi vrlo loše po Srbiju da Telekom Srbija dobije vlasnika poput ruskog Vimpelcoma jer ta kompanija posluje isključivo na tržištima SSSR-a i jedino italijanski mobilni operater Wind Telekomunikazioni iz cele grupe posluje na regulisanom evropskom tržištu. Ako dođe operator sa takvih neregulisanih tržišta, sigurno je da neće ovde ulagati ili povećavati plasman kroz nove usluge na tržištu“, kaže on.

On kaže i da odluka Vlade Srbije o minimalnoj ceni za 51 odsto akcija Telekoma Srbija od 1,4 milijardi evra nije nešto što se ne može poljuljati. „Teško da je to odluka jer se ne zna prvo ni šta prodaju ni koji procenat sopstvenih akcija. Čak ni u tenderskoj dokumentaciji ne piše šta se tačno prodaje“, kaže on i dodaje da bi ta odluka morala da bude publikovana u Službenom listu.

„To je opasno jer postoji mogućnost da prodaju Telekom i ispod te cene, ako vide da je interes mali, samo da bi ga prodali i došli do novca jer drugačije ne mogu da prežive do izbora. Zato se bojim da to ne ode budzašto“, kaže on.