Prema podacima hrvatske Komisije za nestale i zatočene, više od 400 hrvatskih vojnika i civila bilo je u Nišu, a svedoci tvrde da je zatvorenički logor za hrvatske zarobljenike u Nišu postojao od sredine novembra 1991. do kraja februara 1992. i da je bio jedan od najgorih kroz koji su hrvatski zatvorenici prošli u Srbiji.

Predsednik Komisije Srbije za nestale Veljko Odalović rekao je da je na niškom Novom groblju u julu 2010. ekshumacijom otkriveno 10 tela. Iskopavanja na niškom groblju izvedena su na zahtev hrvatske Komisije za nestale i zatočene.

"Nesporno je utvrđeno da je jedno telo najdirektnije vezano za lica iz Hrvatske koja su 1991. bila u sabirnim centrima na teritorijama Srbije i deo njih je bio privremeno smešten u Nišu", rekao je Odalović.

Prema njegovim rečima, identifikovan je Petar Mesić, sa hrvatskog spiska nestalih, dok je autopsija u toku za ostalih devet tela koja su sahranjena bez ličnih dokumenata, te nije jasno da li i ona potiču iz Hrvatske.

"Utvrdili smo da je Petar Mesić sa te liste, doveden s teritorije Hrvatske i završio u Nišu, gde je smrtno stradao, sahranjen je i sada smo njegovo telo predali hrvatskoj strani", kaže Odalović.

Predsednik hrvatske Komisije za nestale i zatočene Ivan Grujić rekao je da je najmanje 447 hrvatskih državljana prošlo kroz sistem razmene u Nišu, gde su bili zarobljeni u vojno-istražnom zatvoru i kazneno-popravnom domu, a gde su premešteni uglavnom pošto su logori u Begejcima i Stajićevu u Vojvodini zatvoreni 1991.

Grujić kaže da su na prostoru SFRJ 1991. i 1992. postojali logori i zatvori koji su činili jedinstven sistem pod zapovedništvom JNA, a bilo ih je na području Srbije, BiH, Crne Gore i na okupiranom području Hrvatske. "U svim tim zatvorima u Srbiji su se događala psihička i fizička zlostavljanja, bez izuzetka", kaže Grujić.

Hrvatska Komisija navodi da je iz tih zatvora od decembra 1991. do avgusta 1992. razmenjeno 7.666 osoba.

Predsednik udruženja Vukovar 1991. Zoran Šangut, koji je imao 21 godinu kad je bio zarobljen, proveo je 130 dana u logorima u Stajićevu, Nišu i Sremskoj Mitrovici 1991. i 1992, navodi BIRN. "U niškom zatvoru tukli su nas šakama, čizmama, palicama, a najžešće na dan kad su prve zemlje priznale nezavisnost Hrvatske", kaže Šangut.

Hrvatsko udruženje Vukovar 1991. je 2008. Tužilaštvu Srbije za ratne zločine predalo prijavu protiv nepoznatih osoba zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika u nekoliko logora, uključujući logor u Nišu. Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić potvrdio je da je pretkrivični postupak u toku i da postoje nova saznanja koja se u najvećoj meri odnose na prikrivanje tog zločina, a najviše podataka za sada je prikupljeno za centre Stajićevo i Begejci.

Vekarić objašnjava da tužilaštvo još čeka da policija obavi deo posla, a istraga će biti pokrenuta kad tužilaštvo bude imalo potencijalno osumnjičene za neko od krivičnih dela ratnih zločina.

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da nema nikakve informacije o postojanju zatvora JNA za hrvatske zarobljenike u Nišu.