"Liberalizacija tržišta naftnih derivata u Srbiji je ocenjena dobro, u sekretarijatu Energetske zajednice su zadovoljni što je u Srbiji omogućen slobodan uvoz i slobodno formiranje cena derivata", rekao je Škundrić novinarima, posle susreta sa direktorom Energetske zajednice Slavčem Nejkovim.

On je ponovio da su akcize na naftne derivate u Srbiji različite zbog kvaliteta, a ne zbog porekla goriva.

Škundrić, koji predvodi delegaciju srpskog ministarstva energetike u radnoj poseti EZ u Beču, gde je danas obeležen Dan srpske energetike, rekao je da je u Beču dogovoreno da do kraja oktobra ove godine bude završena regionalna energetska strategija.

Ta regionalna strategija bi osim zemalja zapadnog Balkana obuhvatila i Moldaviju i Ukrajinu, rekao je Škundrić i dodao da bi izrada tog dokumenta olakšala zajednička ulaganja u sektoru energetike.

Škundrić je istakao i da je obavestio Sekretarijat da će u Srbiji do kraja februara biti izabrani strateški partneri za izgradnju termoelektrana Kolubara B i TENT B3.

On je objasnio da ti tenderi kasne zbog ekonomske krize i zahteva investitora da se rokovi produže.

Energetsku zajednicu, inače čine države EU i Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i UNMIK-Kosovo. Status zemalja posmatrača imaju Gruzija, Moldavija, Norveška, Turska i Ukrajina.

Ugovorom o formiranju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, koji je potpisan 2005. godine u Atini, definisano je tržište električne energije, prirodnog gasa i stvoren jedinstven, stabilan i regulatorni okvir za prekograničnu trgovinu energijom, s akcentom na zaštiti konkurencije i životne sredine.

Osnivanjem Energetske zajednice EU je proširila svoje unutrašnje tržište energije na jugoistočnu Evropu i otvorila mogućnost širenja za sve koji iskažu interes.