Altiparkakov, kog je na to mesto predložila ministarka finansija Diana Dragutinović, trebalo bi da bude jedan od tri člana novog nezavisnog tela, čija uloga je da kontroliše da li se Vlada pridržava fiskalnih pravila. Prema njima, javni dug ne sme da bude veći od 45 odsto BDP-a (bez eventualnih troškova za restituciju), budžetski deficit do 2015. mora biti smanjen na manje od jedan odsto BDP-a, dok učešće plata i penzija u BDP-u iz godine u godinu mora da se smanjuje.

Altiparmakov kaže da su srpska fiskalna pravila u skladu s najboljom svetskom praksom. On je dodao i da je zabrinjavajuća dinamika rasta duga jer, kako je rekao, brzo se može doći u poziciju da se priča da li je dug održiv ili ne.

„Dobar deo duga je nasleđen, prema Pariskom i Londonskom klubu. Veliki deo novog duga su pozajmice međunarodnih finansijskih institucija, što je dobro jer s tim parama dolaze i njihove jedinice za praćenje trošenja novca. Oni imaju indikatore šta treba s parama uraditi i mislim da su u tim slučajevima pare upotrebljene namenski. Konstruktivna je ideja da se deo para koje će se dobiti prodajom Telekoma iskoristi za vraćanje starih dugova, a da se budući kapitalni projekti finansiraju kreditima međunarodnih institucija“, rekao je Altiparmakov.

On je istakao i da Srbija nema mnogo izbora po pitanju smanjenja budžetskog deficita jer će sve više rasti verovatnoća da Srbiju zadesi grčki ili mađarski scenario.

Altiparmakov je rekao da najviše prostora za štednju ima kod plata i penzija koje se isplaćuju iz budžeta. „Upravo zato su plate i penzije, pored glavne formule koja definiše deficit u odnosu na privredna kretanja, stavljena u takozvana pomoćna fiskalna pravila, koja određuju da plate i penzije moraju da rastu nešto sporije od privrednog rasta kako bi se njihov udeo u BDP-u smanjio. Činjenica je da su plate u državnom sektoru oko 30 odsto više nego u privatnom. To je začarani ciklus jer i radnici u privatnom sektoru traže povišice, a privreda to teško može da održi“, dodao je on.

Na pitanje koliko se može uštedeti na javnim nabavkama, Altiparmakov je rekao da kontrola javnih nabavki neće biti u direktnoj nadležnosti Fiskalnog saveta. „Izvršavanje budžeta je u nadležnosti Uprave za javne nabavke i državne revizorske institucije. Škakljivo je govoriti o tome koliko se na javnim nabavkama može uštedeti, pogotovo što nisu sve procene koje se odnose na nepravilnosti bazirane na naučnim istraživanjima. Odgovor na to mora dati, na primer, Državna revizorska institucija, koja može da uzme veći uzorak javnih nabavki, pa da utvrdi kolika je prosečna precenjena vrednost. To je više pitanje efikasnosti i doslednosti u trošenju budžeta i nije nešto čime će se Fiskalni savet direktno baviti“, kaže on.