S druge strane, to bi imalo veoma loše efekte na makroekonomsku stabilnost, rekao je Šoškić.

On je rekao da takvi zahtevi nisu bili neočekivani posle relativno dugog perioda u kom su penzije i plate bile zamrznute, ali je rekao da je potrebno postići društveni konsenzus i prihvatiti realnost. “Ako počnemo da delimo ono što nemamo, to ne može da se finansira bez rasta javnog duga i kreiranja inflatornih pritisaka. Ako se za veće plate izborimo kroz štrajkove i proteste, to je samo jedan kratkoročni dobitak jer kad se to povećanje prelije na povećanje plata u čitavom javnom sektoru imaćemo velike pritiske na rast cena", objasnio je guverner.

"Jedno je sa aspekta troškova jer su plate zaposlenih zapravo troškovi u formiranju cene roba i usluga na tržištu, drugi je sa aspekta tražnje jer će te plate da se okrenu potrošnji na domaćem tržištu, gde je ograničena ponuda robe i usluga, pošto je i naš bruto domaći proizvod ograničen i nedovoljan", precizirao je Šoškić.

"Svako dodatno trošenje bilo bi moguće ili na način da se ugroze kapitalne investicije u zemlji ili da se direktno probije plan budžetskog deficita, što bi bilo neprihvatljivo", istakao je Šoškić.

Probijanje budžetskog deficita u prvoj godini primene Zakona o budžetskom sistemu, koji podrazumeva i fiskalnu odgovornost, bilo bi veoma loše i sa aspekta rejtinga zemlje na međunarodnom tržištu. To bi poskupelo finansiranje naše zemlje na međunarodnom tržištu, suzilo mogućnosti da se zadužujemo i dovelo do toga da, ako je potrebno da se zadužimo, to možemo samo po znatno višim cenama od onih po kojima se zadužujemo danas, ukazao je guverner.

 

Referentna kamata ostaje 12 odsto

Izvršni odbor NBS-a je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 12 odsto.

Posle razmatranja ekonomskih kretanja i februarske projekcije inflacije, IO je na današnjoj sednici usvojio i izveštaj o inflaciji, koji će biti objavljen 16. februara.