Argumenti su da će državne hartije, kojima Vlada planira da finansira i minus u budžetu, sve teže nalaziti kupce, a da će zaduživanje države kod komercijalnih banaka značiti manje zajmova za privredu.

Opciju da prodaja Telekoma može da propadne najavili su svi nadležni resori. Pionir je bila ministarka za telekomunikacije Jasna Matić, a uvod u stampedo najava o mogućnosti da domaći operator ostane državni, pre neki dan je otvorio premijer Mirko Cvetković.

"Vlada ne želi po svaku cenu da proda većinski deo telekoma", kazao je Cvetković. I ministarka finansija Diana Dragutinović je izjavila da postoje razrađene strategije u slučaju da Telekom ne bude prodat, a dan posle nje se oglasio i Branko Radujko, prvi čovek ove kompanije.

"Prodaja Telekoma je komplikovana i ne zavisi samo od dobrih rezultata. Uvek postoji mogućnost da tender ne uspe", kazao je Radujko.

Otkud povlačenje? U Vladi Srbije ne žele javno da govore, ali se može čuti da bi prodaja Telekoma bila najmanje popularan potez uoči izbora.

Problem, piše Blic, nije ni u potencijalnim kupcima. Austrija Telekom i Dojče Telekom su spremni da plate minimalnih 1,4 milijardu evra. Ozbiljno interesovanje pokazuje i kompanija Turksel u vlasništvu Mihaila Fridmana.

Problem je, tvrde ekonomisti, to što je država ozbiljno računala na prihode od privatizacije Telekoma. Plan je bio da se ovim prihodima krpi državni deficit, te da se vraćaju uzeti krediti. Da ne pominjemo, sto miliona evra kojima je planirana dokapitalizacija Komercijalne banke i infrastruktura koja je s početka trebalo da bude glavni kanal u koji bi se slio novac od Telekoma.

"Država je već u problemu, a u slučaju da ne proda Telekom tek će da izgubi kompas. Novac već sada traži na sve moguće strane - zadužuje se i kreditima i obveznicama, i u stranoj, i u domaćoj valuti", tvrdi izvor iz Vlade Srbije.

Zaduživanje alternativa za prodaju

U slučaju da ne proda Telekom država rupu u državnoj kasi može da popuni ili prihodima iz privatizacije ili putem zaduživanja. Ministarka finansija ističe da će budžet biti finansiran, bez obzira da li ima, ili nema prihoda od privatizacije.

"Uprava za javni dug ima određenu strategiju i mi se ponašamo na takav način da ni u jednom trenutku ne ugrozimo finansijsku stabilnost, što znači da će budžet biti finansiran bez obzira da li ima prihoda od privatizacije", istakla je Diana Dragutinović.

Iz ovoga proizilazi da bi država, u slučaju da se Telekom ne proda, morala da se zaduži na neki drugi način, kako bi finansirala budžet. Što može da se učini kroz kredit, ili emitovanje hartija od vrednosti.

I šef delegacije MMF Albert Jager nedavno je istakao da, u slučaju izostanka prihoda od privatizacije kojima bi se finansirao budžet za 2011. godinu, postoji nekoliko drugih opcija za njegovo finansiranje.