„Pre krize su zemlje Evrope i Azije rasle po prosečnoj stopi od sedam odsto, da bi tokom krize zemlje u Aziji zabeležile pad od pet odsto, a tranzicione zemlje veći od 10 odsto. Razlika je u tome što su se ove druge preterano oslanjale na inostranu štednju“, kaže Petrović.

U sledeće dve decenije kapital u svetu će biti sve oskudniji, kamatne stope će se povećavati, što za posledicu globalno ima stopu rasta BDP-a nižu jedan procentni poen. U tom smislu, gore će proći zemlje sa uvoznom štednjom, kaže Petrović.

Petrović je rekao i da je sad pravi trenutak da Srbija krene s jačim izvozom zato što je u prethodne dve godine depresijacija znatno smanjila troškove rada.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković kazao je da će banke biti sve manje spremne da kreditiraju privredu. „Banke su posle krize promenile ponašanje, smanjen je indeks dostupnosti kredita, naročito kod stranih banaka, koje čine 75 odsto tržišta u Srbiji“, rekao je Živković.

„U Evropi su banke pretrpele znatne gubitke, smanjena je njihova kapitalna adekvatnost, dok je u Srbiji nivo nenaplativih zajmova u privredi čak 24 odsto, duplo više nego u zemljama sa stabilnim nivoom razvoja. Sve to zajedno neće uticati povoljno na kreditnu aktivnost banaka“ rekao je on.