Datum prijema zavisiće od "ekonomskih prilika u Evropi, opšteg raspoloženja i pronalaženja kreativnih rešenja o pitanju Kosova", rekao je Đelić u intervjuu za nemački portal EurAktiv (www.euractiv.de).

Đelić je rekao da postavljanje 2015. godine kao cilja znači približavanje pravnoj tekovini EU i sprovođenje reformi, a potom pitanje prijema Srbije u EU prelazi u oblast politike, preneo je danas EurAktiv Srbija (www.euractiv.rs)

"Ne zavisi samo od nas da li ćemo pristupiti (EU) 2016. godine ili kasnije. To će zavisti od ekonomske situacije u Evropi, opšteg raspoloženja i nalaženja kreativnih rešenja za pitanje Kosova", rekao je Đelić u intervjuu koji je dao februara, tokom posete Berlinu.

Đelić je rekao da Srbija ne traži privilegije u integraciji u EU, ali očekuje da će biti "tretirana u skladu sa dobro poznatim kriterijumima". Ponovio je da je strateški cilj Srbije da na samitu EU u decembru postane kandidat za prijem, i da se Beograd nada da će pregovori o tome početi na proleće 2012. godine.

Đelić ističe da postoji konsenzus u EU i Srbiji da je potrebno naći i izručiti preostala dva haška optuženika - Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i da bi to bio najbolji način da Srbija dokaže da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom u Hagu.

"Ipak, to nije jedini način da se to pokaže", rekao je Đelić i podsetio da je ranijih godina Srbiji omogućen napredak u evropskim integracijama, pošto je saradnja sa Tribunalom pozitivno ocenjena i o tome je postojao konsenzus u EU, iako Mladić nije uhapšen.

Potpredsednik Vlade Srbije je ponovio da sredstva EU za podršku reforama u zemljama Zapadnog Blakana nisu dovoljna.

Upitan kako Srbija koristi sredstva Pretpristupnih fondova EU (IPA), Đelić je rekao da Srbija dobija oko 200 miliona evra godišnje, ali da gotovo dve trećine odlazi na rashode za evropske konsultante sa kojima sarađuje u izgradnji institucija.

"Samo trećina tog novca se ustvari dodeljuje projektima koji se odnose na infrastrukturu. To je definitivno ograničena suma novca za promenu stanja na terenu", rekao je on.

Đelić je ponovio predlog da se iz fondova namenjenih podršci reformama tokom ove decenije, više novca izdvja u fazi pre pristupanja EU, a manja nakon pristupanja, s tim što bi ukupan iznos ostao nepromenjen.

On je dodao da je to nekoliko stotina miliona evra koji bi bili ranije dodeljeni.

Đelić je ocenio da je podrška građana Srbije pridruživanju EU opala zbog krize i da se EU čini slabijom zbog krize i nezadvoljstva njenih građana. Istakao je da u Srbiji postoji konsenzus o članstvu u EU i dodao da je uveren da će tako biti i ubuduće.

Prema njegovim rečima, zbog ekonomskih teškoća građana, Srbija mora da privuče investicije, razvije infrastrukturu i usredsredi se na naredne korake u vezi sa svojom evro-integracijaom.