Kako se navodi u saopštenju, stručni tim Naučno-tehničkog centra NIS-a odredio je optimalne trase gasovoda Južni tok kroz Srbiju od ulaska opciono iz Bugarske ili Rumunije, do izlaska iz Srbije, odnosno ulaska u Mađarsku.

Agenciji Beta su u NIS-u kazali da ne mogu da iznesu detalje tog dela studije, pošto je ona vlasništvo naručilaca, odnosno kompanija Srbijagas i Gasprom, koje će zajedno realizovati projekat Južnog toka u Srbiji.

Deo studije, u nadležnosti Naučno tehnickog centra NIS-a, obrađuje u skladu sa već utvrdenim šemama trasporta gasa, tekstualno i grafički različite varijante rešenja položaja trase gasovoda, krakova i pripadajućih objekata, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da je studijom obuhvaćen i proces izbora terena, kao i analiza svih parametara koji uticu na izbor trase, medu kojima su klimatski, ekološki, geografski, geološki i hidrogeološki.

Naucno tehnicki centar NIS u Novom Sadu, osnovan 2009. godine, izradio je deo studije izvodljivosti projekta Južni tok u svojstvu podizvodaca, prema ugovoru koji NIS ima sa ruskom kompanijom OAD Giprosepgaz.

Vlasnik 51 odsto akcija NIS-a je Gasrpomnjeft, ćerka-firma ruske državne kompanije Gasprom.

Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.

Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini.

Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra. Prema ranijim informacijama, postojala je dilema da li će Južni tok u Srbiju ući kod Zajačara ili u blizini Niša.

Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.