„Da bi neko prihvatio mesto vicepremijera, mora imati i koncept i uverenje da se nešto bitno može promeniti u privredi. To podrazumeva ozbiljan, a ne program koji će Vlada danas usvojiti, a već sutra zaboraviti. Program koji se ne primenjuje ne vredi ništa. Sistem mora da se menja, a samo ako se neki koncept do kraja sprovede, može se napraviti dobar rezultat. Nisam dugo razmišljao o ponudi za mesto potpredsednika Vlade. Odluku sam doneo čim sam čuo kako će Vlada biti rekonstruisana, da će otprilike biti sastavljena od istih ljudi i da bih tamo bio neka vrsta „žrtvenog jarca“ i pokrića da u Vladi sedi i neko iz realnog sektora. Bolje je ostaviti ovakvu šansu za neku novu vladu, u kojoj neće biti samo jedno, već više novih lica iz privrede, koji poznaju realne probleme sa kojima se ekonomija suočava. Takva vlada bi sigurno napravila mnogo realniji budžet od sadašnjeg. A spreman sam da pomognem savetima svakome ko me bude pitao šta bi trebalo uraditi“, istakao je Vukadinović.

Kao najbolju potvrdu da je doneo pravu odluku naveo je tok rasprave u parlamentu. On je priznao da su ga i kolege privrednici ubeđivali da prihvati mesto vicepremijera.

„Odbio sam ponudu, jer nisam hteo da, uslovno rečeno, budem „potrošen“ za šest ili osam meseci. Da sam verovao da mogu nešto značajnije da uradim možda bih i prihvatio. A da ne kažu da privrednici neće, sa Nikolom Pavičićem sam se dogovorio da budemo savetnici vicepremijerke Verice Kalanović. Napravićemo spisak od oko 15 mera, od kojih bi četiri-pet prioritetnih trebalo odmah primeniti. Prvi zahtev biće depolitizacija javnih preduzeća i profesionalizacija njihovog menadžmenta. Od toga neću odustati, jer je to jedna od najslabijih karika sistema“, istakao je predsednik Metalca.

On tvrdi da su javna preduzeća među najvećim generatorima vrtloga nelikvidnosti i ako misli da nešto učini, Vlada bi trebalo da im pomogne da izmire obaveze prema privredi.

Sagovornik Ekonom:east magazina smatra da rekonstruisanoj vladi ne bi trebalo ni postavljati previše zadataka i ciljeva, jer ih ona ne može ni ostvariti.

„To je vlada kontinuiteta i ne očekujem bitne promene i spektakularne rezultate. Njen glavni cilj biće kako da do izbora sačuva socijalni mir, pa i povećanjem potrošnje, jer nikoga nije briga kolika će cena za to kasnije biti plaćena“, rekao je Vukadinović.

On je naglasio da su sada svi u Srbiji postali svesni potrebe da se stari model rasta, baziran na potrošnji i uslugama u finansijskom sektoru, mora promeniti. Za poslednjih 10 godina, prema njegovim rečima, u Srbiji je potrošeno 80 milijardi evra doznaka iz inostranstva, kredita, prihoda od privatizacije i donacija.

„Sav taj novac završio je u potrošnji. Nismo sagradili skoro ništa, a javni dug je blizu granice od 45 odsto BDP-a i očito se ovako više ne može. Mi smo propustili priliku da sačuvamo industriju. Njeno učešće u BDP-u je oko 18 odsto, a toliki je i udeo izvoza, dok je u Mađarskoj 60, a u Slovačkoj čak 80 odsto“, naglasio je Vukadinović.

Rekonstruisana Vlada će, prema njegovim rečima, nastojati do kraja godine da održi postojeće stanje, bez mnogo talasanja. S druge strane, mnogo bi se toga promenilo samo kada bi se depolitizovalo upravljanje republičkim i lokalnim javnim preduzećima, koja su neefikasna, glavni su izvor korupcije i koriste se za finansiranje stranaka, rekao je Vukadinović.

„Kada bi njima upravljali profesionalni menadžeri, trošila bi manje novca, ne bi pravila gubitke, a deo profita bi u vidu dividende plaćala u budžet, pa bi se za toliko država manje zaduživala. Treba li bolji primer od NIS-a, koji je pre tri godine imao gubitak od sedam milijardi, a 2010. dobit od 16 milijardi dinara? Sa profesionalnom upravom to bi se desilo i sa mnogim drugim javnim preduzećima, koja sada posluju kao gubitaši“, istakao je Vukadinović.

NBS, prema njegovom mišljenju, mora obezbediti makroekonomsku stabilnost na duži rok, jer niko od stranih ili domaćih investitora neće ulagati u zemlju u kojoj je kamata i do 13 odsto, dinar godišnje slabi za 10, a inflacija je veća od 11 odsto, nezaposlenost raste, a država se sve više zadužuje. Malo je programa sa profitom koji može pokriti te troškove, rekao je on i naglasio da se takve investicije ne vraćaju za godinu dana već za pet do deset godina, „a mi nismo sigurnu ni šta će biti sledeće godine“.