Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija Srbije, glavni pregovarač iz Beograda je u intervjuu za Ekonom:east magazin izjavio da pravi pregovori o uslovima kredita za preostalih 800 miliona dolara tek predstoje, jer je do sada o tim elementima moglo da se pregovara samo načelno.

„Ruska strana će, po svemu sudeći, zahtevati da i Srbija delom učestvuje u finansiranju projekata. S obzirom na to da je kredit 800 miliona dolara, koliki god da bude avans to će zahtevati da se u budžetu Srbije rezervišu značajna sredstva. Još nismo pričali o tome da li će to učešće morati da se uplati odjednom, ili sukcesivno, kako se budu realizovali projekti“, rekao je Ćirović.

On je precizirao da je u takvim kreditnim aranžmanima „normalno i uobičajeno“ da i korisnik kredita učestvuje u finansiranju projekata sa svojim sredstvima.

„To je vrsta partnerskog odnosa, sasvim logična ako se ima u vidu da će i u realizaciji projekata učestvovati preduzeća iz Srbije i Rusije. Ako već nastojimo da učešće naših građevinskih firmi bude što je moguće veće, onda je razumljivo da i ruska strana traži od nas da obezbedimo deo novca. Trudićemo se, naravno, da to učešće ne bude previsoko, jer smo svesni da iz našeg budžeta ne možemo da izdvojimo mnogo novca za to. Ta sredstva će najverovatnije morati da se obezbede u budžetu za 2012, jer realizacija ovih projekata ne bi mogla da krene pre jeseni ove godine“, istakao je Ćirović.

On je ocenio da je pre godinu dana, za vreme posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, „formiran psihološki balon i stvoreno nerealno očekivanje da će pare moći da se povuku odmah i po neverovatno povoljnim uslovima“. Glavni srpski pregovarač priznaje i da pregovori rusko-srpske radne grupe napreduju sporijim tempom nego što je očekivao i da pregovori o sličnim finansijskim aranžmanima, po pravilu ne traju tako dugo.

„Upravo zato su nerealno podgrejana očekivanja tokom posete predsednika Medvedeva zapravo bila štetna. Moramo biti svesni da se Ruska Federacija zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu i da im je deficit budžeta u 2010. bio oko četiri odsto BDP-a. Naš kreditor, dakle, ima ozbiljan manjak u budžetu i za kredit Srbiji prikuplja novac na međunarodnom tržištu. Onaj ko se zadužuje da bi nekog drugog kreditirao mora da ima i nekog ekonomskog interesa“, naglasio je Ćirović.

On je, ipak, uveren da će, kada se dogovore svi detalji, kredit za Srbiju biti povoljan.

„I ruska strana ima interes, jer će uposliti svoju građevinsku operativu na realizaciji projekata u Srbiji. Pri tome, nemam nikakvih dilema da će to biti perfektno urađeno, jer ako iko dobro gradi železnice onda su to Rusi“, tvrdi glavni pregovarač Srbije.

Na pitanje zašto pregovori o ruskom kreditu traju toliko dugo, Ćirović je istakao da, nažalost, iako je od početka ruska strana to tražila, još nije završena kompletna dokumentacija za tri prioritetna projekta, a to su izgradnja i rekonstrukcija Beogradskog železničkog čvora, uključujući i stanicu Prokop, kao i pruga Valjevo-Loznica i Beograd-Bar kroz Srbiju.

„Vrednost projekata se po grubim procenama uklapa u sumu od 800 miliona dolara, ali bez proračunsko-tehničke dokumentacije ne može precizno da se utvrdi koliko će stvarno koštati. Od početka ruska strana insistira na tome, a tek posle toga može da se pređe na pregovore o finansijskim uslovima kredita. Nekoliko puta pomerali smo rokove i dobio sam čvrsta uveravanja CIP-a, Ministarstva infrastrukture i Železnica Srbije da će taj deo posla biti gotov najkasnije do kraja prve polovine godine“, kaže Ćirović.