Ove godine Uprava saobraćajne policije planira da potroši 128,5 miliona dinara za administrativni materijal. Ništa u ovom podatku ne bi bilo čudno da se u Planu izvršenja budžeta saobraćajne policije, objavljenom na sajtu MUP-a Srbije, ne navodi da je potrebno svega 18,5 miliona za kancelarijski materijal, ali da je za „hitnu i nepredviđenu nabavku administrativnog materijala” potrebno dodatnih 110 miliona dinara.

Ilustracije radi, po istom planu o izvršenju budžeta za sve uprave i policijske stanice na teritoriji cele države, kao i za kabinet ministra i direkciju Policije, odvojeno je za administrativni materijal nešto više od 192 miliona, od kojih je za „hitne i nepredviđene nabavke” odvojeno 10 miliona dinara. Po prostoj računici, samo jedna uprava – Uprava saobraćajne policije – planira da potroši za „hitan materijal” više od 50 odsto onog što se nameni za oko 250 policijskih uprava, stanica i ispostava, koliko ih ima u Srbiji.

Na naše pitanje MUP-u šta to Uprava saobraćajne policije vodi pod stavkom „administrativni materijal”, odgovoreno nam je da se pod tim podrazumeva „odevna obuća, toneri, fotokopir papir i ostali kancelarijski materijal”.

Nije jasno zašto je Uprava saobraćajne policije odlučila da traži 110 miliona dinara za „hitnu i nepredviđenu nabavku administrativnog materijala”. U MUP-u nam je nezvanično rečeno da se Plan izvršenja budžeta pravi na osnovu „prošlogodišnjih brojki”, odnosno na osnovu onog što je prethodnih godina potrošeno. S druge strane, u zvaničnom odgovoru koji nam je dostavljen iz MUP-a, piše da „Uprava saobraćajne policije prošle godine nije imala hitne i nepredviđene nabavke”.

U Upravi za javne nabavke nam je nezvanično rečeno da je stavka o nabavkama hitnog materijala za saobraćajnu policiju „dosta čudna”, kao i da će se potruditi da u najkraćem mogućem roku saznaju sve o ovoj, kako naglašavaju, „neobičnoj javnoj nabavci”.

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija”, kaže za naš list da bi trebalo da se vidi na koji način se planira nabavka „hitnog materijala” od 110 miliona dinara.

– Oni nisu precizirali na koji način planiraju tu hitnu nabavku, ali sam način ukazuje na to da bi nabavka mogla da se obavi takozvanom direktnom nagodbom koja, kao što je poznato, otvara mogućnost za korupciju – kaže Nenadić.

Direktne pogodbe su inače propisane Zakonom o javnim nabavkama koji ih tretira kao legitimne, ali pod uslovom da postoje „vanredne okolnosti” zbog kojih nije moguće sprovesti javni konkurs. Naručilac posla, u ovom slučaju saobraćajna policija, dužan je da o ulasku u proceduru bez prethodnog objavljivanja obavesti Upravu za javne nabavke Republike Srbije, kao i da obrazloži hitnost postupka.

Iako je direktna pogodba zakonski moguća, u javnosti je već bilo reči o tome kako su te procedure netransparentne i podložne korupciji. Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, nedavno je iznela podatak da je Srbija zbog zloupotreba u postupcima javnih nabavki u državnim preduzećima i institucijama izgubila 603 miliona evra.

Najpoznatiji primer direktne nabavke je kupovina švedskih lokomotiva za „Železnice Srbije” koju je tadašnji direktor Milanko Šarančić nazvao „poslom veka”. Kasnije se ispostavilo da je država na ovom poslu zakinuta za više od milion evra. Problem kod direktnih pogodbi u javnim nabavkama je što se ne zna ko će odrediti cenu, da li će cena biti veća od realne, a nije poznato ni da li preduzeće koje će dobiti posao ima ikakve veze s naručiocem posla.