Zakonom su precizirani i uslovi za rad stranih advokata što je jedan od osnovnih zahteva u procesu pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Novina je ovlašćenje Advokatske komore Srbije da propiše uslove koje treba da ispunjava advokatska kancelarija u pogledu opremljenosti za pružanje pravne pomoći.

Novina je i zakonska obaveza advokata da se profesionalno usavršava u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Advokatska komora Srbije.

Novina je i uvođenje zakonske obaveze advokata da se osigura od profesionalne odgovornosti, a aktom Advokatske komore Srbije utvrđuje se minimalna suma za štetu od profesionalne odgovornosti.

Zakonom je data mogućnost da Advokatska komora Srbije u cilju stručnog usavršavanja i specijalizacije advokata osnuje Advokatsku akademiju.

Novim zakonom se advokatura definiše kao nezavisna i samostalna delatnost pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.

Uslovi za obavljanje advokature su diploma pravnog fakuleteta, položen pravosudni i advokatski ispit, nepostojanje radnog odnosa i druge samostalne delatnosti, neosuđivanost za krivično delo, dostojnost i obezbeđen radni prostor.

Za one koji iz pravosuđa prelaze u advokaturu, uslov za bavljenje tom profesijom je da prođe najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organu uprave.

Advokatska komora po slobodnoj oceni odlučuje o ispunjenosti uslova koji se odnose na dostojnost za bavljenje advokaturom.

Zakon definiše povrede dužnosti i ugleda advokature, disciplinske mere i disciplinski postupak, kao i razloge za prestanak prava na bavljenje advokaturom.

Obaveza je advokata da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom propfesionalne etike advokata.

Njihova je obaveza da čuvaju advokatsku tajnu i ugled advokature.

Zakon precizno utvrđuje slučajeve u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći, uglavnom zbog sukoba interesa.

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad u skladu sa advokatskom tarifom koju donosi Advokatska komora Srbije.

Zakon utvrđuje pravo advokata da za potrebe pružanja pravne pomoći od državnih organa i pravnih lica traži i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.

Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu definišu se kao samostalne, nezavisne i obavezne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i statutom Advokatske komore Srbije.

Novina je zakonsko uređenje organa advokatske komore tako da su organi Advokatske komore Srbije: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, predsednik, prvi potpredsednik, drugi potpredsednik, disciplinski sud, disciplinski tužilac i savet.

Advokatska komora može da organizuje besplatno pružanje pravne pomoći građanima na svom području, precizirano je u zakonu.

Javni beležnici od juna 2012. godine

U Srbiji će od jula 2012. godine biti uvedeni notari, odnosno javni beležnici, kao nova pravosudna profesija koja će preuzeti poslove za koje nije neophodno vođenje sudskog postupka, utvrđeno je Zakonom o javnom beležništvu koji je danas donela Skupština Srbije.

Kako je utvrđeno zakonom, beležnici će moći da overavaju i sastavljaju testamente i druge izjave volje, izdaju isprave i daju njihove prepise.

Notari će moći da overavaju potpise, kao i autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda, da čuvaju originale isprava i drugih poverenih dokumenata, novca ili drugih vrednosti, javno potvrđuju činjenice i daju strankama savete.

Kako je navedeno u zakonu, služba notara doprineće pravnoj sigurnosti u prometu i rasterećenju sudova i organa uprave, a građanima i preduzećima omogućiti da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.

Usvajanje zakona, kako je naveo predlagač, predstavlja nastavak reforme pravosuđa i obavezu iz stragegije o pravosudnoj reformi koju je u maju 2006. usvojila Skupština Srbije.

Zakon utvrđuje i disciplinske odgovornosti notara, njihov položaj i delatnost, način udruživanja i obaveze, organizaciju, način imenovanja, način rada javnog beležnika i njegove kancelarije.

Javno beležništvo je, po zakonu, služba od javnog poverenja, a javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava koga imenuje ministar pravde.

Zvanje javnog beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva.

Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu član njihovih organa.

Propisana je odgovornost javnog beležnika za štetu koju prouzrokuje u obavljanju svoje delatnosti, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Predviđeno je da devet meseci od stupanja zakona na snagu resorno ministarstvo raspiše konkurs za popunjavanje prvih 100 javnobeležničkih mesta, dok će njihov privremeni broj biti određen u roku od tri meseca.

U roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, Ministarstvo pravde objaviće javni poziv za polaganje javnobeležničkog ispita.

Prvih 100 beležničkih mesta biće određeno na osnovu kiterijuma teritorije osnovnih sudova, uz povećani broj u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a preostali broj notara biće imenovan najkasnije godinu dana od dana održavanja osnivačke skupštine Komore.

Do formiranja Komore javnih beležnika postupak izbora notara sprovodiće konkursna komisija koju će imenovati ministar pravde u roku od tri meseca od stupanja na snagu zakona.

Broj notara određuje ministar, ali na osnovu procene Komore javnih beležnika.

Predviđeno je da se na područjima sa većom gustinom naseljenosti i intenzivnijom privredom, na svakih 25.000 stanovnika odredi po jedno notarsko mesto.

Za posao javnog beležnika moći će da konkurišu diplomirani pravnici sa dve godine iskustva u toj službi ili u pravosuđu, odnosno sa trogodišnjim radnim iskustvom u drugim službama.