On je precizirao da je devizno tržište u Srbiji likvidno, da je dnevni promet oko 100 miliona evra i da intervencije NBS neće biti „masivne“ i da će NBS na deviznom tržištu kupovati oko dva miliona evra dnevno.

„NBS ne vodi politiku ni apresijacije ni depresijacije dinara jer se kurs slobodno formira, a određuje ga odnos ponude i tražnje za devizama. Devizni kurs je fleksibilan i moguće su oscilacije u oba smera“, rekao je Marković na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio majski Izveštaj o inflaciji.

Viceguverner je istakao da je jačanju dinara od kraja prošle godine doprinelo nekoliko faktora. „Srbija je jedina zemlja u regionu čiji je rejting sad bolji nego pre krize, a kamate su ovde više nego u drugim zemljama, zbog čega su povećani priliv i ponuda deviza. Uz to, investitori očekuju da će u drugoj polovini godine doći do smirenja inflacije, samim tim će biti smanjena i referentna kamatna stopa, koja je sad na ili blizu vrha, pa oni nastoje da kupe dinarske hartije od vrednosti pre pada kamata“, kazao je Marković.

On je istakao da Srbija nije izuzetak i da jačaju valute i drugih zemalja u regionu s fleksibilnim kursom, navodeći primere Mađarske, Turske i Rumunije. Viceguverner je naglasio i da NBS ne planira da menja režim kursa i da sa fluktuirajućeg pređe na fiksni.

„Sigurno je da jačanje dinara ne odgovara izvoznicima, ali se ni izvozna strategija ne može bazirati samo na kursu, već pre svega na povećanju konkurentnosti“, poručio je Marković.

On je naveo i da je u poslednjih godinu dana udeo deviznih i indeksiranih u ukupnim kreditima smanjen sa 76 na 68 odsto i da je skoro polovina novih kredita odobrena u dinarima, tako da na njih ne utiču pomeranja kursa.

Srednji kurs evra je od prvog radnog dana ove godine do danas pao sa 105,49 na 98,27 dinara.