„Inflacija će maksimum dostići u aprilu ili maju, a potom će početi da pada, naročito od avgusta, i na ciljani okvir će se vratiti polovinom 2012.“, kazao je Marković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji.

On je istakao da postoje tri rizika od kojih zavisi da li će se ostvariti predviđanja NBS-a. Prvi se bazira na proceni da će ove godine poljoprivredna proizvodnja biti veća nego lane i da će to doprineti pojeftinjenju hrane. Drugi je da u narednom periodu neće biti smanjen kreditni rejting i da zbog toga neće porasti premija rizika, a treći rizik je u sferi fiskalne politike.

„Svako značajnije prekoračenje utvrđenog fiskalnog deficita u suštini znači povećanje ukupne tražnje, samim tim i potrošnje, i to bi za posledicu moglo da ima inflaciju veću od očekivane“, objasnio je Marković, prema čijim će rečima i niska domaća tražnja delovati umirujuće na inflaciju.

On je potvrdio da će na monetarnu politiku NBS-a uticati i najavljen rebalans budžeta, a u kojoj meri zavisiće od monetarnih efekata. Premijer Mirko Cvetković juče je najavio da se zbog inflacije više od očekivane uskoro može očekivati rebalans budžeta, kojim će se povećati i prihodi i rashodi državne kase.

„Bitno je da deficit ostane u planiranom okviru, ali na monetarnu politiku utiče i način na koji se taj deficit finansira“, kazao je Marković.

Branko Hinić, direktor Centra NBS-a za istraživanja, navodi da se deficit može finansirati i smanjenjem novca koji država drži na računu kod NBS-a. „Ako se to desi, raste količina novca u opticaju, samim tim i tražnja i pritisci na inflaciju. Isti efekat je i kad država devize kojima raspolaže pretvori u dinare da bi podmirila manjak u svojoj kasi. Zato NBS ne interesuje samo visina deficita, već pre svega efekti rebalansa na ukupnu tražnju jer od toga zavisi i kako će NBS reagovati“, kaže Hinić.