Usvojeno je 136 od 166 planiranih zakona i rok za usvajanje svih bi sa 2012. trebalo pomeriti na 2014, dok bi više pažnje moralo da se posveti kvalitetu, umesto kvantitetu pravnih akata. To znači da se skrate dugi periodi od donošenja zakona do usvajanja podzakonskih akata jer je nekad taj zakonski vakuum i dve godine. Zakoni koji se donose često su u suprotnosti ili nisu usaglašeni s drugim zakonima ili čak sa istim podzakonskim aktima, dok se na formiranje i funkcionisanje institucija koje treba da ih primenjuju predugo čeka, kazao je Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku.

U studiji o primeni evropskog zakonodavstva u Srbiji, koju je uradio Centar, analizirane su javne nabavke, gde je bilo najvećih problema prvo oko pokretanja, a potom i imenovanja direktora Komisije za zaštitu potrošača. „Oko 40 odsto javnih nabavki se radi po zatvorenom postupku, što je jedan od najvećih problema i izvora korupcije“, kazao je Todorić.

Najusklađeniji sa evropskim su propisi koji se tiču zaštite konkurencije, dok su iz propisa o državnoj pomoći izostavljeni oblasti poput koncesija i javnih preduzeća. U borbi protiv pranja novca izostavljeni su privatizacioni tokovi, menjački poslovi i privatizacioni tokovi, dodao je on.

S obzirom na to da je Srbija podnela kandidaturu za članstvo, ubuduće će svi propisi koji bude donosila biti detaljnije praćeni, od trenutka planiranja do pune primene zakona, koliko su usklađeni s pravnom tekovinom Evropske unije, kazao je Alberto Kamarata, šef Sektora Delegacije EU u Srbiji za evropske integracije.