On je na konferenciji "Socijalne zadruge - korak blize socijalnom preduzetnistvu u Srbiji" rekao da se na taj novi zakon čekalo deset godina i da on predviđa uz klasične forme zadrugarstva (poljoprivredne i stambene zadruge) i mogućnost formiranja socijalnih i zdravstvenih zadruga.

"Očekujemo da mnoge socijalne ugrožene grupe, pre svega oni koji su izgubili posao kao i manjine, mogu na taj način da dođu do posla i zarada", kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, kreirajući novi zakonodavni okvir, Srbija će biti mnogo pogodnija za privlačenje evropskih sredstava.

"Stopa siromaštva u Srbiji, merena međunarodnim i regionalnim pokazateljima u periodu od 2006. do 2008. godine sa 8,8 odsto pala je na 6,3 odsto, ali je u 2010. porasla na 9,9 odsto", naveo je Đelić.

On je naglasio da je socijalno preduzetništvo glavna mera i najpouzdaniji način za rešavanje socijalnih problema u Srbiji navodeći da šest odsto zaposenih u EU radi u toj vrsti preduzetništva i od toga jedna trećina u zadrugama, a dve trećine u neprofitnom sektoru.

"Srbija ponovo treba dati šansu zadrugama jer je zadrugarstvo srpska tradicija i bili smo među prvim zemljama u svetu koje su formirale zadrugu", kazao je Đelić.

On je naglasio da je iskustvo pokazalo da je ta forma organizacije rada nešto što se dobro može uklopiti sa srpskim mentalitetom i načinom razmišljanja.

"Prema podacima iz 2009. u Srbiji je registrovano 2140 zadruga sa 122.000 zadrugara i 8.500 zaposlenih", naveo je Đelić.

Savetnik ministra ekonomije Dejan Radulović rekao je da je poslovni promet svih zadruga u Srbiji u 2009. godini bio 50 milijardi dinara.