Đelić je izrazio očekivanje da EU neće biti nepravedna i postavljati nove "obeshrabrujuće prepreke".

Đelić je u izlaganju i raspravi s poslanicima Spoljnopolitičkog odbora EP, poručio "onima koji su nam toliko puta poslednjih godina govorili da će biti čvrsti, ali pravedni kada je Srbija u pitanju, da sada nastave da budu oštri, ali ne i nepravedni".

Poslanici EP su pozdravili hapšenje Ratka Mladića kao "krupan korak" ka približavanju Srbije Uniji, ali su neki tražili objašnjenje kako će Beograd do članstva srediti odnose s Kosovom.

Đelić je podvukao da vlasti u Beogradu vide dijalog s Prištinom kao "proces koji će dovesti do pomirenja kroz istorijski kompromis između Srba i Albanaca", naglasivši da Srbija neće priznati jednostrano proglašenju nezavisnost u Prištini, ali i da ne želi da Kosovo "ostane zamrznut sukob".

"Mi želimo obostrano prihvatljivo rešenje i znamo da se ono mora naći pre nego što postanemo članica Unije", objasnio je potpredsednik srpske vlade, ukazavši na to da će "kompromis biti potreban još više Prištini, što će biti od interesa i za EU".

"Spremni smo da razgovaramo o svemu, da budemo savitljivi, predvidiv partner", rekao je Đelić, ali je snažno podvukao da je "crvena linija" to da Srbija nikako neće priznati nezavisnost Kosova, jer bi to značilo "da nas terate da kršimo i sopstveni ustav".

Đelić je podsetio da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do sada ratifikovalo 18 nacionalnih parlamenata u EU, ali je primetio da nekolicina još okleva, iako je ranije naglašavano da je za to isključivo razlog što Mladić još nije bio u Haškom tribunalu.

Đelić je izrazio nadu da će Evropska komisija 12. oktobra dati pozitivno mišljenje o kandidaturi Srbije i preporuku za otvaranje predpristupnih pregovora i podsetio da je Srbija naporno radila da bi odgovorila na sva pitanja iz Upitnika i potom primila šest tehničkih misija čije preporuke već sprovodi.

Potpredsednik Vlade Srbije rekao je da je hapšenje Ratka Mladića dokazalo da će Srbija nastaviti punu saradnju sa Tribunalom u Hagu.

"Jedino istina, pravda i individualna, a ne kolektivna odgovornost, mogu ucrtati put za trajno pomirenje na Balkanu. Mi tražimo iste standarde i za nedužne srpske žrtve, pre svega u slučaju ozbiljnih optužbi iznetih u izveštaju o ilegalnoj trgovini ljudskim organima koje je u Savetu Evrope izneo Dik Marti", rekao je Đelić.

On je pozdravio učešće Euleksa u istrazi o ovim optužbama, ali je podsetio da su svi slučajevi ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji do sada bili predmet rada institucija koje su imale mandat Saveta bezbednosti UN i ocenio da bi to trebalo da bude slučaj i u ovom pitanju.

Đelić je primetio i da takva međunarodna istraga mora imati nadležnost izvan Kosova, podvukavši da će istraga morati da se obavi u Turskoj, Izraelu, Maroku, Albaniji.

Potpredsednik Vlade Srbije je istako odlučnost Beograda da očuva režim putopvanja državljana Srbije u EU bez viza, i da smanji broj ilegalnih imigranata i azilanata.

On je ukazao na podatke EU ureda za statistiku da je u 2010. godini bilo oko šest miliona ulazaka u šengensku zonu državljana Srbije, dok je samo oko 17.700 građana Srbije zatražilo azil u nekoj od evropskih zemalja, da je 98 odsto ovih zahteva bilo odbačeno, i da je broj azilanata od decembra 2010 do aprila 2011. smanjen za 40 odsto.

On je poslanike EP informisao i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformi izbornog zakonodavstva i zakonu o restituciji.

Đelić je naglasio da će Vlada uložiti najveće napore da poboljša ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji.

"Kriza u Srbiji prolazi, ali nezaposlenost i inflacija ostaju visoki. Očekujemo da će realan rast Bruto domaćeg proizvoda porasti za tri odsto u ovoj godini, najviše zahvaljujući rastu izvoza, tako da se dostigne porast od 31 odsto u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isto razdoblje prošle godine", rekao je Đelić.

"Sa druge strane, pozitivno je što nam je deficit budžeta u nivou od četiri odsto, a javni dug od 43 odsto Bruto domaćeg proizvoda", dodao je on i predočio da je Srbija jedina država u Evropi koja je napredovala na listi međunarodne rejting agencije "Standard end Purs", koja je kreditnu sposobnost Srbije podigla na ocenu "BB".

Šef Delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu Eduard Kukan je u raspravi, pored ostalih, ocenio je da je Srbija od usvajanja zajedničke rezolucije sa EU na Generalnoj skupštini UN i pogotovo sada hapšenjem Ratka Mladića, dokazala da je na "dobrom putu".

"Želim da vas podsetim da je sada put Srbije u EU dug, složen i pun reformi i pregovora, ali vi ste sami rekli da to dobro znate i očigledno je da imate dobru viziju svega toga", rekao je Kukan.