U dve tačke, general Mladić je optužen za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i nad nesrbima u još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportacija, prisilno premeštanje, terorisanje, nezakoniti napadi na civile i uzimanje osoblja UN za taoce, tokom rata u BiH, 1992-95.

Mladić je 4. jula u sudnici Tribunala po drugi put odbio da se izjasni o krivici, posle čega je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie), u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.

Zato što nije želeo da sasluša tačke optužnice i da ćuti dok ih sudija čita, Mladić je tada, po nalogu pretresnog veća, bio izveden iz sudnice.

U prvom pojavljivanju pred sudijom Orijem, general Mladić je 3. juna odložio izjašnjavaje o krivici za mesec dana, na šta je imao pravo po statutu suda. Mladić je tada kazao da želi da u međuvremenu sastavi tim za odbranu, a optužbe je nazvao "gnusnim" i "monstruoznim".

General Mladić je, krajem juna, Tribunalu podneo zahtev da za njegove branioce postavi beogradskog advokata Miloša Šaljića i ruskog pravnika Aleksandra Mezjajeva. Istovremeno, Mladić je zatražio da mu sud plaća branioce, tvrdeći da sam nema novca za to.

Tribunal do danas nije doneo zvanično rešenje o Mladićevom zahtevu, ali su zvaničnici sudskog sekretarijata više puta naznačili da advokat Šaljić ne ispunjava uslove za glavnog branioca, zato što ne govori nijedan od zvaničnih jezika suda, engleski ili francuski.

Ruski pravnik Mezjajev, sa druge strane, stavio je do znanja predstavnicima Tribunala da ne želi da bude Mladićev glavni zastupnik.

Prošle nedelje, zvaničnik sekretarijata Martin Petrov izjavio je da će general Mladić, stoga, morati da sudu predloži druge branioce koji ispunjavaju uslove. Petrov je podsetio da su na prvoj listi koju je Mladić podneo Tribunalu, pre nego što je izbor suzio na Šaljića i Mezjajeva, bila i imena advokata koji su već registrovani za rad pred međunarodnim sudom.

Mladić je u pritvoru Tribunala od 31. maja, kada su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.

Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.