Po prijemu u pritvor, Hadžić će biti podvrgnut lekarskom pregledu, a po proceduri prva 24 sata provešće odvojen od ostalih 37 pritvorenika. Zatim će biti raspoređen u jedno od tri krila pritvora, gde su ostali pritvoreni.

Sudija O-Gon Kwon pozvaće Hadžića da se izjasni o krivici po 14 tačaka optužnice. Hadžić ima pravo da odloži izjašnjavanje o krivici za mesec dana, dok ne imenuje stalnog branioca.

Hadžić (53) je poslednji, 161. optuženi u pritvoru Tribunala. On je uhpašen 20. jula na Fruškoj gori, posle sedmogodišnjeg skrivanja.

Pošto je ministarka pravde Srbije Snežana Malović danas potpisala nalog o njegovom izručenju Haškom tribunalu, Hadžić je specijalnim avionom vlade Srbije popodne prebačen iz Beograda na aerodrom u Roterdamu, gde su ga dočekali predstavnici sekretarijata Suda i konzulata Srbije.

Po pravilima Tribunala, Hadžić će početkom iduće nedelje biti izveden pred sudiju O-Gon Kvona (O-gon Kwon) da bi se izjasnio o krivici po 14 tačaka optužnice koja ga tereti za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 1991-92.

Optužnicom mu se na teret stavljaju progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportacije i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačka.

Hadžić je u vreme obuhvaćeno optužnicom bio premijer SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, a kasnije i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine.

Tribunal je već odredio i pretresno veće za suđenje Hadžiću, u kojem će biti sudije Barton Hol (Burton Hall) sa Bahama, Gij Delvoa (Guy) iz Belgije i Antoan Mindua (Antoine) iz Konga.

Prema optužnici, Hadžić je od avgusta 1991. do kraja juna 1992. učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata sa velikih delova teritorije Hrvatske.

Na čelu tog poduhvata bio je, po optužnici, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a među učesnicima su bili Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović-Arkan, Milan Martić, Radovan Stojičić-Badža i pripadnici JNA.

Hadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi, piše u optužnici.

Progon je, po optužnici, obuhvatao istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući zene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru. Te zločine počinile su Teritorijalna odbrane i paravojne formacije, uključujući Ražnatovićevu i Šešeljevu.

Hadžiću je optužen i za deportaciju ili prisilno premeštanje "desetina hiljada" hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa tih područja, " uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar najmanje Hrvatske 2.500 stanovnika Erduta".

Stotine hrvatskih i drugih nesrpskih civila dugotrajno su zatvarani, premlaćivani, mučeni i ubijani, navodi tužilaštvo, a često su bili vođeni i na prisilni rad.

Prema nesrbima su vlasti kojima je na čelu bio Hadžić, po optužnici, uvodile diskriminantivne mere, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje sa rukovodećih položaja u lokalnim institucijama .

Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004, neposredno pošto je tužilaštvo Tribunala dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu. Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte (Carla) je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu.

Tužiteljka je sugerisala da je neko iz vlasti dojavio Hadžiću da pobegne, zato što je optužnica protiv njega podignuta.

Od ukupno 161 optuženog, u Haškom tribunalu su do sada okončani postupci protiv 125 optužena - 64 su osuđena, 12 ih je oslobođeno.

Kazne su do sada izdržala 32 osuđena. Trojica optuženih, među kojima i Slobodan Milošević, umrla su tokom suđenja. Na izdržavanju kazne u jednoj od oko 15 evropskih zemalja je 25 osuđenih, a na prebacivanje na izdržavanje kazni čekaju njih četvorica.

Tribunal je postupke protiv 13 optuženih ustupio nacionalnim pravosuđima u Srbiji, BiH i Hrvatskoj. U toku su postupci protiv 37 optuženih.

Okončano najteže poglavlje

Izručenjem Gorana Hadžića Hagu je okončano najteže poglavlje u saradnji Srbije i Tribunala, a Srbija je dokazala posvećenost principima međunarodne pravde i poštovanja obaveza, rekla je ministarka pravde Snežana Malović.

Ona je rekla da će država saradnju s Tribunalom nastaviti u dostavljanju dokumentacije koju traže Tužilaštvo i odbrana državljana Srbije. Završetak te obaveze omogućiće državi da se više posveti drugim poslovima, kao što su približavanje EU i borba protiv organizovanog kriminala i korupacije, rekla je Snežana Malović.

Goran Hadžić je prethodno u Novom Sadu bio u porodičnoj kući, gde se video s majkom i kćerkom. Prema nezvaničnim informacijama, Hadžiću je prethodno omogućeno i da poseti očev grob na Kameničkom groblju u Novom Sadu.

Bramerc: Srbija ispunila ključnu međunarodnu obavezu

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) izjavio je danas da se hapšenjem Gorana Hadžića Srbija ispunila ključnu međunarodnu obavezu, ali je naznačio i da očekuje nove informacije iz Beograda o tome kako je bilo moguće Hadžićevo sedmogodišnje bekstvo.

"Hadžić je bio optužen 2004. godine, ali je pobegao pod sumnjivim okolnostima pre nego što bi bio uhapšen. Željno očekujemo da dobijemo dodatne informacije o tome kako je on mogao da izbegava pravdi tokom proteklih sedam godina", rekao je Bramerc na konferenciji za štampu povodom hapšenja Hadžića.

Bramerc je podvukao da su "hapšenjem Hadžića, vlasti Srbije ispunile ključnu međunarodnu obavezu. Mi odajemo priznanje uloženim naporima predsednika Srbije Borisa Tadića, Saveta za nacionalnu bezbednost, akcionog tima...i službi koje su obavile hapšenje".

"Verujemo da će Srbija nastaviti ovim pozitivnim putem u postupanju prema Tribunalu i da će i dalje pružati pomoć za naša tekuća suđenja tako što će omogućavati pristup vladinim arhivama i dokumentima, kao i omogućavati pojavljivanje svedoka", naznačio je Bramerc.

Hapšenjem Hadžića, nastala je "nova faza u saradnji Srbije s Tribunalom", kazao je Bramerc.

Tužilac se zahvalio Evropskoj uniji, čija je "principijelna politika proširenja dala Srbiji podsticaje da sarađuje s Tribunalom".

Premda, kako je rekao, po mnogima hapšenje Hadžića nije od iste važnosti kao privođene Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića ili Ratka Mladića, Bramerc je Hadžića nazvao "visokom političkom figurom" koja će "odgovarati za smrt stotina i proterivanje hiljada" tokom udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo stvaranje nove države pod srpskom dominacijom.

Bramerc je podvukao da je Hadžić poslednji, 161. optuženi, koji se našao u pritvoru Tribunala.

"Za 18 godina, od osnivanja Tribunala, lice međunarodne pravde se drastično promenilo. Te 1993, prepreke za hapšenje i izvođenje pred sud većine osoba koje je Tribunal tražio činile su se nepremostivim. Danas, sve osobe koje je Tribunal tražio su privedene da odgovaraju. Za Tribunal i međunarodnu zajednicu, hapšenje Hadžića je prekretnica za pamćenje", ocenio je Bramerc.

Glavni tužilac je kazao i da će, posle hapšenja poslednjeg optuženog, svoju punu pažnju usmeriti na okončanje preostalih suđenja. "Naš cilj je da radimo što je brže moguće, istovremeno poštujući prava optuženih", rekao je Bramerc.

On je najavio da će tužilaštvo popodne podneti izmenjenu optužnicu protiv Hadžića, ali da će i u njoj biti 14 tačaka, kao i u dosadašnjoj.