To je danas na okruglom stolu posvećenom uljnim škriljcima Balkanmagazina kazao Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i postornog planiranja Srbije.

On je dodao da u Srbiji postoje zavidne rezerve uljnih škriljaca od oko pet milijardi tona, u 23 basena a najviše ih je u Aleksincu, Mionici i Valjevu.

Ležište na teritoriji Aleksinca je najznačajnije i procenjuje se na dve milijarde tona. Prostire se na površini od 20 kvadratnih kilometara, debljine 75 metara u gornjem sloju i sa sadržajem od 10 odsto ulja.

Iz ukupnih rezervi uljnih škriljaca Srbija bi mogla da dobije 500.000 do 600.000 tona nafte, kazao je Dragosavljević pozivajući se na istraživanja.

Ulazak strateškog partnera u Aleksinac bio bi dobar potez i zbog oživljavanja te regije, kazao je Dragosavljević.

Vlada Srbije je zainteresovana da se uspostavi strateško partnerstvo sa stranom kompanijom tako što bi deo viška zaposlenih u Aleksinačkim rudnicima, koji su deo javnog preduzeća Podzemna eksploatacija uglja Resavica, bio uposlen na ekspoloataciji uljnih šriljaca.

Vlada bi bila partner u tom poslu izabranoj stranoj kompaniji ali se sa srpske strane ne bi osnivalo novo preduzeće zbog toga nego bi se preuzeli radnici iz Aleskinačkih rudnika što je dobro za ekonomski razvoj tog grada, pojasnio je Dragosavljević.

Za ulaganja u Srbiji , prvom redu u Aleksinac, zainteresovane su estonske kompanije WKG i ESTI enerdži koje se bave proizvodnjom i preradom uljnih škriljaca i veoma su poznate po primeni ekloških standarda i unapređenju tehnologije, naveo je državni sekretar Dragosavljević .

Za uljne škriljce u Srbiji interesovanje je do sada pokazala i Nafna industrija Srbije (NIS).

Najnovija istraživanja o rezervama uljnih škriljaca u Srbiji poklapaju se sa istraživanjima koja su rađena pre 70 godina ali je tada cena nafte bila niska pa je ulaganje u eksploataciju uljnih škriljaca tada ocenjeno kao neisplativo.

U svetu su danas najviše u eksploataciji uljnih škriljaca napredovale Estonija, Kina i Brazil, dok SAD imaju najveće zalihe na planeti (70 odsto ukupnih rezervi) i takođe rade na unapređenju tehnologije na tom polju.

Srbija godišnje proizvodi milion tona nafte u NIS-u, i uz eksploataciju uljnih škriljaca smanjila bi energetsku zavisnost i spoljno-trgovinski deficit, čulo se na skupu.

Uljni škriljci mogu se koristiti za proizvodnju nafte, struje ili toplotne energije.

Svet sve više zavisi od nekonvencionalnih izvora energije jer proizvodnja sirove nafte i prirodnog gasa iz lako dostupnih izvorišta počinje da stagnira, istakao je na okruglom stolu predstavnik Lukoil Oversiza (Overseas) Grigorij Volček.