U Srbiji obeležen Dan rudara
06. avgust 2011. | 10:14 16:26
Izvor: Beta
Grad: Resavica
U Srbiji je danas obeležen 6. avgust, Dan rudara. Nadležni najavili restrukturiranje rudnika Rembas i pritisak na vlasnike srpskih rudnika da poboljšaju uslove rada.
Državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević najavio je danas u Resavici da će početkom narednog meseca biti doneta nova strategija restrukturiranja javnog preduzeća "Resavica" za eksploataciju uglja.
On je, na obeležavanju Dana rudara u rudniku "Rembas" u Resavici, kazao da će strategija biti doneta posle konsultacija sa sindikatima i rukovodstvom.
Dragosavljević je kazao da nova strategija neće biti na štetu radnika.
Obeležavanje Dana rudara u rudniku "Rembas" u Resavici, najstarijem i najvećem rudniku mrkog uglja s podzemnom eksploatacijom u Srbiji, počelo je rano jutros ispaljivanjem počasnih plotuna na trgu u Resavici.
Centralni događaj bio je otvaranje renoviranog Doma kulture u Resavici koji je okupio brojne meštane, rukovodstvo Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica" i predstavnike Ministarstva za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Adaptacija tog objekta, površine oko 2.000 metara kvadratnih, koji nije renoviran pola veka, a nije u funkciji već pet godina, koštala je oko deset miliona dinara, a finansirana je iz budžeta opštine Despotovac.
Organizovan je i svečani ispraćaj u penziju 94 rudara i radnika iz devet rudnika JP "Resavica", a prema rečima direktora tog preduzeća Gorana Bojića, ove godine nije bilo problema sa odlaskom rudara u penziju jer je rešen problem povezivanja staža.
Ministarstvo: Pritisak na vlasnike da poboljsaju uslove rada
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja namerava da izvrši pritisak na vlasnike rudnika u Srbiji kako bi se poboljšali standard rudara, uslovi rada i bezbednost na radu u svim rudnicima, izjavio je danas državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević.
"Posle privatizacije, vlasnici rudnika moraju da imaju odnos prema rudarima u Srbiji kao što postoji u svim razvijenim evropskim zemljama", rekao je Dragosavljević novinarima u ministarstvu posle sastanka sa delegacijom rudara, povodom Dana rudara.
U pojedinim rudnicima koji su privatizovani, kako je naveo Dragosavljević, ima i dobrih i loših primera.
"Danas smo sa sindikatima dogovorili veoma konkretne aktivnosti koje će ministarstvo preduzeti da se vlasnici rudarskih kompanija koje su privatizovane primoraju da ulažu u poboljšanje uslova i bezbednosti na radu u rudnicima. Razgovaraćemo sa vlasnicima tih kompanija i o povećanju zarada rudara", kazao je Dragosavljević.
Prema njegovim rečima, država treba da stvara strateške i zakonodavne okvire koji će omogućiti investiranje u oblasti bezbednosti na radu i poboljsanju uslova rada rudara, a rudarske kompanije moraju da investiraju u bolje uslove rada i bolji standard samih rudara.
"Imam utisak da smo poslednjih godina učinili značajan napredak u pojedinim našim rudnicima, konkretno u Boru, Majdanpeku, Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Kolubari i Kostolcu", kazao je Dragosavljević.
Kako je naveo, trenutno u Srbiji oko 25.000 ljudi radi u rudarskoj industriji, a oko 270 pravnih lica se bave eksploatacijom mineralnih sirovina.
"Od toga više od 90 odsto su mala i srednja preduzeća, dok ima nekoliko velikih rudarskih kompanija u kojima je zaposlen najveći broj ljudi", kazao je Dragosavljević.
Rudar Dragoš Stojanović kazao je da su plate rudara od 25.000 do 80.000 dinara.
"Radim u Majdanpeku gde je plata između 40.000 i 50.000 dinara", kazao je Stojanović novinarima u Ministarstvu životne sredine, rudarastva i prostornog planiranja i istakao neophodnost ulaganja u unapređenje bezbednosti na radu.
Ljubiša Nestorović iz Sindikata hemije i nemetala kazao je novinarima u Ministarstvu da su problemi rudara - uslovi rada, zarade i beneficirani radni staž.
"Uglavnom u svim rudnicima nisu zadovoljavujuće mere bezbednosti. Iako postoje zakoni, ništa se znatno nije poboljšalo", kazao je Nestorović.
Prethodno je na konferenciji za novinare u sindikatu u Beogradu Nestorović kazao da su problemi rudara isti kao pre 108 godina, kada je taj praznik ustanovljen.
Rudari su i protestima u Boru, Kruševcu i Novom Sadu zahtevali izmenu i dopunu Zakona o penzijsko-invalidskom osuguranju u delu koji se odnosi na pitanje beneficiranog radnog staža.
On je kazao i da se očekuje da će se rudari narednih nedelja sastati sa resornim ministrom Oliverom Dulićem, i podsetiti ga na zahteve o izmeni zakona PIO.
U Srbiji se danas obeležava Dan rudara, 6. avgust.
Dan rudara je ustanovljen u znak sećanja na 6. avgust 1903. godine kada su rudari u Senjskom rudniku štrajkom izborili povratak na posao trojice otpuštenih rudara, dobili su skraćeno radno vreme i besplatno ulje za osvetljavanje jama.
Dan rudara u Srbiji obležava se u znak sećanja na početak štrajka u Senjskom rudniku 6. avgusta 1903. godine, zbog otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. Rudari te najstarije jame u Srbiji su tada tokom devet dana štrajka izborili da im se kolege vrate na posao i uspeli da skrate radno vreme.
Prema podacima ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, u Srbiji posluje 270 predzeća koja se bave eksploatacijom mineralnih sirovina i 20 firmi za geološka istraživanja mineralnih sirovina.
Rudarske kompanije su krajem 2009. godine zapošljavale oko 25.000 radnika, od čega je 70 odsto radnika zaposlenih u kompanijama koje su javna preduzeća ili su u državnom vlasništvu.
Broj zaposlenih u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom u trenutno aktivnih osam rudnika uglja, šet rudnika metala i tri rudnika nemetala kreće se od oko 5.500 do 6.000 radnika.
Među najvećim rudnicima u Srbiji su površinski ugljenokop Rudarskog basena "Kolubara", koji posluje u okviru Elektroprivrede Srbije, i rudnici bakra Rudarsko-topioničarskog basena "Bor".
Prosečna zarada u rudarskom sektoru u 2010. godini u Srbiji u istraživanju, eksploataciji i preradi bila je oko 36.000 dinara, pri čemu je prosečna u ekspolataciji uglja oko 48.000 dinara, eksploataciji metala 37.500 dinara i ekspolataciji nemetala i građevinskog kamena 24.500 dinara.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: