Tekući prihodi od januara do juna bili su realno 4,5 odsto niži u odnosu na isti period prethodne godine, objavljeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija. .

Poreski prihodi u istom periodu ostvarili su realni pad od 4,5 odsto, a prisutan je realni pad neporeskih prihoda od 4,4 odsto. Kapitalni prihodi i donacije beleže značajan rast u odnosu na prethodnu godinu.

Prihodi po osnovu glavnih poreskih oblika, izuzev akciza i poreza na dobit, ostvarili su realni pad u odnosu na isti period prethodne godine, dok većina kategorija ostvaruje nominalni rast.

Akcize beleže nominalni rast od 20,8 odsto, porez na dodatu vrednost (PDV) od 7,4 odsto, a socijalni doprinosi nominalni rast od 6,2 odsto. Nominalni pad beleže prihodi od carina (9,7 odsto), dok nominalni rast beleže prihodi od poreza na dobit (20,8 odsto), te od poreza na dohodak (7,6 odsto).

Nivo ostvarenih prihoda po osnovu poreza na dohodak nominalno je za 7,6 odsto veći, a za 4,9 odsto realno manji, u odnosu na isti period prethodne godine. Kako najveći deo prihoda od poreza na dohodak čini porez na zarade, njegovo kretanje dominantno utiče na ostvarenje ukupnog prihoda od poreza na dohodak građana.

Rast nominalnih zarada prvoj polovini godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 10,6 odsto, dok nominalni rast prihoda od poreza na zarade, u istom periodu, iznosi 8,5 odsto. Razlika između kretanja prihoda od poreza i kretanja zarada prouzrokovana je padom zaposlenosti u posmatranom periodu.

U periodu januar - jun , u odnosu na isti period 2010, nominalni rast poreza na dobit preduzeća, koji čini približno 84 odsto ukupnog poreza na dobit, iznosi 29,2 odsto, dok je realni rast u istom periodu iznosio 14,2 odsto. Prihodi od ostalih oblika poreza na dobit beleže nominalni pad od 9,2 odsto, dok je realni pad iznosio 19,7 odsto, u istom periodu.

Prihodi po osnovu PDV-a realno su niži za pet odsto u prvoj polovini 2011. godine, u odnosu na prethodnu godinu. Nominalni rast u istom periodu iznosi 7,4 odsto. Domaći PDV je nominalno za 11,7 odsto, a realno 22 odsto niži, PDV iz uvoza sa druge strane beleži nominalni rast od 19,8 odsto, a realni rast od šest odsto. Kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru, pokazuju značajan oporavak prihoda po osnovu ovog poreskog oblika u 2011. godini.

Prihodi po osnovu akciza ostvarili su nominalni i realni rast u posmatranom periodu. Realni nivo naplaćenih akciza veći je za 6,8 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine, a ovakvo kretanje je posledica, između ostalog i povećanja nominalnih iznosa akciza na duvanske prerađevine krajem 2010. godine i izmena u strukturi stopa akciza na naftne derivate.

Nivo prihoda od carina u prvoj polovini 2011. godine posledica je kretanja uvoza u posmatranom periodu, kao i dalje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. Nominalni pad prihoda od carina u posmatranom periodu iznosi 9,7 odsto, dok rast uvoza iznosi 19 odsto, izražen u dinarima.

Ostali poreski prihodi realno su niži u periodu januar-jun 2011. godine za 15,1 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo ostalih poreskih prihoda čini porez na imovinu lokalnog nivoa vlasti, te njegovo kretanje dominantno opredeljuje kretanje čitave grupe ostalih poreskih prihoda.

Prihod od poreza na imovinu realno je niži za 11,7 odsto, dok je nominalno na istom nivou u odnosu na isti period prethodne godine. Ostali porezi beleže realni pad od pet odsto u odnosu na isti period prethodne godine, zbog ukidanja poreza na mobilnu telefoniju.