Dogovor s MMF-om, kako je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao Nikezić, uključuje povećanje budžetskog deficita u 2011. sa 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda na 4,5 odsto, a u 2012. četiri odsto. Umesto rasta BDP-a od tri odsto u ovoj i 4,5 u sledećoj, MMF je promenio projekcije rasta ekonomije u dva odsto u 2011. i tri odsto u 2012.

„Aranžman će biti signal da Vlada i Narodna banka Srbije vode odgovornu ekonomsku politiku koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost u zemlji u narednih 18 meseci“, istakao je Nikezić.

Budžetom za ovu godinu predviđen je deficit od 120,5 milijardi dinara, a taj manjak će, prema rečima Nikezića, biti veći za 22 milijarde dinara. On je objasnio da će najvećim delom, 13,4 milijardi dinara, budžetski deficit biti veći od planiranog zbog povećanja plata budžetskih korisnika i penzija u oktobru, dok će za socijalna davanja rashodi biti 3,8 milijardi dinara veći.

 

Zakon o fiskalnoj decentralizaciji produbio deficit

Jedan od razloga zbog čega je dogovoreno povećanje deficita i to što je usvojen Zakon o fiskalnoj decentralizaciji u junu ove godine, rekao je šef Misije MMF-a Albert Jeger i napomenuo da je taj zakon usvojen bez bilo kakvog plana kako će ti rashodi biti finansirani. On je kazao da ta mera u vidu zakona nije fiskalno odgovorna i podsetio da je MMF na to upozoravao, kao i Fiskalni savet.

Posle završetka dvonedeljnih razgovora u Beogradu, Jeger je rekao da je jedan od razloga zbog čega su smanjeni prihodi budžeta u ovoj godini to što je opala naplata poreza na dodatu vrednost, a istovremeno je došlo do rasta deficita platnog bilansa.

On je kazao da je uslov za davanje pozitivne ocene o aranžmanu iz predostrožnosti, što treba da usledi krajem septembra u Vašingtonu na sednici Borda direktora MMF, da Srbija do tad dostavi Skupštini predloge zakona o rebalansu budžeta za 2011. i zakona o restituciji.

 

Rebalans budžeta tokom ovog meseca

Jedan od uslova da bord direktora MMF-a krajem idućeg meseca odobri novi aranžman iz predostrožnosti je da Vlada Srbije usvoje rebalans budžeta polovinom septembra i pošalje ga Skupštini na usvajanje, kazao je Dušan Nikezić.

On je rekao da će u rebalans budžeta biti ugrađeno povećanje deficita sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a i precizirao da će na konsolidovanom nivou budžet biti povećan za 13 milijardi dinara i iznositi ukupno 150 milijardi dinara.

Nikezić je precizirao da će se u konsolidovanom budžetu države smanjiti troškovi do kraja godine i to najviše za kapitalne investicije, 5,9 milijardi dinara, tri milijarde dinara za nabavku roba i usluga, 2,7 milijardi dinara za otplatu kamata na dospele obaveze države, a milijarda dinara će biti za nabavku finansijske imovine države.

U odgovoru na pitanje da li smanjenje izdataka za kapitalne investicije znači da pomenutih 5,9 milijardi dinara neće biti uopšte investirano, Nikezić je rekao da će ta ulaganja samo biti odložena i da Vlada neće odustati od tih projekata.

Kad je reč o reformi javnog sektora, Nikezić je rekao da će one biti nastavljene i odvijaće se transparentnije, pogotovo kad je reč o konkursima i izboru profesionalnog menadžmenta u preduzećima čiji je osnivač država.

Odgovarajući na pitanje da li će biti smanjen obim izdavanja evroobveznica koje je Vlada najavila, u vrednosti od oko 750 miliona evra, Nikezić je rekao da se od tog plana neće odustati jer će prihod od tih vrednosnih hartija biti namenjen za finansiranje projekata i troškova države.

 

Cvetković zadovoljan

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je danas u Kruševcu da je izuzetno zadovoljan pregovorima s MMF, za koje rekao da su se odvijali bez pritiska javnosti i u tišini.

"To je rezultiralo sporazumom koji je vrlo kvalitetan i koji definiše tekuću i narednu godinu", rekao je Cvetković.

"Ono što je urađeno jeste da su izvršena određena prilagođavanja i to u domenu plata i penzija i socijale jer je to ključna uloga države. Dakle, u ovom budžetu nisu smanjeni rashodi već su preusmereni u pravcu pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva", precizirao je Cvetković.

"Zaključili smo da bi zbog potencijalnih problema zbog svetske ekonomske krize trebalo da naše projekcije privrednog rasta smanjimo na dva odsto, ali to ne znači da nećemo težiti da on bude u ranije predviđenom obimu", dodao je Cvetković.

   

Bugarin: Bolja finansijska disciplina

 

Novi dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jako je dobar za makroekonomsku stabilnost Srbije i na neki način će omogućiti kvalitetniju finansijsku disciplinu, jer ulazimo u predizbornu godinu, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Bugarin je naglasio i da je postizanje dogovora Vlade Srbije i misije MMF-a o sklapanju aranžmana iz predostrožnosti sigurno biti i dobra poruka za strane investitore, jer će značiti bolju predvidljivost poslovnog ambijenta.

On je kazao da je sklapanje dogovora o aranžmanu bilo očekivano, uz ocenu da je povećanje budžetskog deficita sa 4,1 na 4,5 odsto "na neki način iznuđena priča, jer nije moglo da se nađe drugo rešenje".

"Problem koji nismo uspeli da rešimo u našoj zemlji jeste smanjenje javne potrošnje, što smo bili u obavezi i problem slabijeg punjenja budžeta po osnovu direktnih, odnosno indirektnih fiskalnih zahvatanja, što ukazuje na smanjen obim privredne aktivnost, bez obzira na to što su letnji meseci", kazao je Bugarin.

On je dodao i da se plaši "neke druge stvari", a to je smanjenje broja zaposlenih i povećanje broja izdržavanih lica, odnosno penzionera.

"Mi sa krizom koja traje gotovo tri godine, imamo smanjenje broja zaposlenih lica za 239.000 i povećanje broja izdržavanih lica, penzionera. Na 1,7 miliona zaposlenih dolazi više od 1,6 miliona penizionera", kazao je Bugarin, uz napomenu da takav trend ima zabrinjavajući karakter.