"Domaće kamatne stope zavise od referentnih kamatnih stopa u inostranstvu, riziko-premije zemlje, rizika finansijskog sistema ,koji izaziva skuplju regulativu bankarskih operacija, rizika dužnika, rizika i kvaliteta instrumenata obezbeđenja i, naravno, konkurencije, a u svim tim domenima je moguće unaprediti stanje", rekao je Šoškić.

Guverner je istakao da su aktivnosti NBS-a u najvećoj meri usmerene ka stabilizaciji finansijskog sistema, što je važan uslov za smanjenje kamata, ali da nije sve ni izbiliza u domenu centralne banke.

Bankarski sistem u Srbiji, prema oceni Šoškića, stabilniji je nego pre tri godine i u grupi je najstabilnijih bankarskih sistema u Evropi. "Likvidnost, kapitalna adekvatnost i rezervacije za potencijalne gubitke u bankarskom sistemu Srbije su daleko iznad međunarodnih standarda", rekao je Šoškić.

On je podsetio da je dinarizacija u prethodnom periodu jednim delom bila podržana subvenicionisanim kreditiranjem Vlade, dok bi u narednom periodu nju trebalo da podrže pad inflacije i veća makroekonomska stabilnost.

Šoškić je rekao da je spoljnotrgovinski deficit, iako znatno niži od pretkriznog nivoa, i dalje visok, dok industrijska proizvodnja, koja prati kretanje industrijske proizvodnje u Evropskoj uniji, i u drugom tromesečju beleži stagnaciju i pad, što je vrlo zabrinjavajuče jer je ona najzdravija komponenta izvoza Srbije. "Strane investicije bi svakako trebalo da budu veće i to će zavisiti od naše sposobnosti da ubrzamo hod ka EU i da rešavamo otvorena međunarodna pitanja u vezi sa svojom zemljom. Javni dug je na gornjoj granici praga prihvatljivosti i dodatni dug bez dodatnog privrednog rasta ne bismo smeli da pravimo”, rekao je Šoškić.

On je predložio da se prekogranični krediti preduzeća postepeno smanjuju, a da domaće firme budu zadužene u domaćim bankama i u sve većoj meri u domaćoj valuti bez devizne klauzule.