Potrošen je sav novac namenjen u ovogodišnjem budžetu za podsticaje, te bi smanjenje obaveznih rezervi banaka i referentne kamate omogućili da privreda lakše dođe do novca, rekao je ministar u Beogradu, na privrednoj konferenciji banke Rajfajzen.

Prema mišljenju Ćirića, smanjenje obavezne rezerve bi omogućilo bankama da tako oslobođenim novcem kreditiraju preduzeća.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik je ocenio da oprezna monetarna i fiskalna politika može podstaći investicije, ali za upseh su potrebni i liberalizacija tržišta robe i tržišta rada.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović je ocenio da je dodatno zaduživanje države bilo neophodno da bi se pokrio deficit u ovoj godini, a deo je i za pokrivanje deficita u idućoj godini.

"To pozajmljivanje je nužno zlo da bi se prevazišao visoki deficit i to ne treba uzimati kao pravilo ili način da se deficit pokriva ubuduće", kazao je Petrović.

On je ocenio da će javni dug Srbije, kada se uključi i dodatno zaduživanje, do kraja godine dostići 43,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) i približiti se gornjoj granici od 45 odsto BDP, ali je neće premašiti.

"Za javni dug je presudno da iduće godine imamo smanjenje deficita u skladu sa fiskalnim pravilima", kazao je Petrović.

Predsednik Izvršnog odbora banke Rajfajzen u Srbiji Oliver Regl (Roegl) je ocenio da kreditiranje ne ograničava nedostatak kapitala, nego nelikvidnost i slaba kreditna sposobnost domaće privrede.

Stopa problematičnih kredita je premašila 22 odsto, ukazao je Regl.

Direktor fabrike sokova "Nektar" iz Bačke Palanke Bojan Radun je ocenio da monetarna politika ne može podstaći investicije.

"NBS može jedino da utiče na smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje obavezne rezerve banaka, da bi one mogle da daju kredite pod povoljnijim uslovima", rekao je on.

Predsedsednik grupe "Point" Zoran Drakulić ocenio je da je osnovni problem za poslovanje u Srbiji slaba poreska disciplina, odnosno "ogromno sivo i crno tržište".