Privredni rast od dva do tri odsto nije dovoljan, kazao je Bajec na Ekonomskom samitu "Srbija i EU izgledi i izazovi".

On smatra da veliku odgovornost za privredni rast snosi Vlada Srbije, koja sporo i neefikasno reaguje.

Bajec tvrdi da spor rast nije rezultat samo ekonomske krize, već i rada Vlade Srbije koja ne sme, kako je istakao, da preduzme odgovarajuće mere, jer su neke od njih politički rizične.

Jedan od razloga sporog rasta je inercija na nivou upravnog i administrativnog sistema, a drugi je taj što se državni sektor plaši da uvede promene koje bi bile korisne i za privatni, jer se strahuje od gubitka radnih mesta u javnom sektoru, rekao je Bajec.

On je istakao da je Vlada preduzela niz kratkoročnih rešenja za pomoć privredi, ali da to nije dovoljno i ukazao da će, ako to ne učini ova vlada, sledeća već na početku mandata morati da rešava pitanje reforme penzionog sistema.

Nova vlada će, prema rečima Bajeca, morati da se bavi i pitanjem velikih rashoda za zdravstveni i obrazovni sistem koji ne daje očekivane rezultate, ali i da reševa problem sive ekonomije i konkurentnosti privrede.

Bajec je ocenio da uvođenje fiksnog kursa dinara nije dobra ideja, jer bi to, kako je naglasio, "u postojećoj situaciji stvorilo neke koristi, ali mnogo više troškova".

On je ocenio da bi fiksiranje kursa izazvalo ogroman "upad" u devizne rezerve i da bi to prouzrokovalo rast inflacije, što ne bi bilo dobro za privredu i izrazio očekivanje da će se naći bolji način za stabilizaciju tečaja dinara koji će biti predvidiv.

 

Đurić: Zbog zastoja u reformama nema ni privrednog rasta

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đurić ocenio je danas da je glavni efekat zastoja reformi u Srbiji anemičan rast privrede i gubitak radnih mesta.

Drugim rečima, Srbija nije u stanju da nadoknadi tranzicioni deficit iz prošle decenije, odnosno, nije u stanju da snagom svoje ekonomije podigne nivo privredne aktivnosti i održi ravnotežu ponude i tražnje, rekao je Đurić novinarima u pauzi ekonomskog samita u Beogradu.

On je kazao da je Srbija izgubila 60 odsto BDP-a 1992. godine i da ga teško vraća zbog posledica sankcija koje su tada uvedene, ali je istakao da ima dosta stvari koje su interne prirode i koje su mogle biti bolje urađene.

"Srbija ne može sebi da priušti odlaganje reformi", kazao je Đurić i dodao da ako želi da postane deo EU Srbija mora da ih ubrza i da od impotentne stvori zdravu i brzorastuću ekonomiju.