Taj zakon uređuje prava fizičkih i pravnih lica kojima je, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih akata od 9. marta 1945. do 15. februara 1968. na teritoriji Srbije oduzeta imovina i preneta u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu.

Skupština Srbije usvojila je Zakon 26. septembra, a njegovo usvajanje jedan je od uslova da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU.

U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije i u novcu za isplatu akontacije obštećenja.

Precizirano je da će predmet vraćanja biti oduzete nekretnine, odnosno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i pokretne stvari i preduzeća.

Prema dosadašnjoj evidenciji, potražuje se 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Osnova za obeštećenje je sadašnja tržišna vrednost imovine, a visina efektivnog obeštećenja svakom pojednačnom vlasniku biće poznata krajem 2014. Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u evrima u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra, na koje će biti obračunavana kamata od dva odsto.

Pored opšteg roka od 15 godina za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima, građanima starijim od 65 godina je omogućeno da obveznice naplate u roku od 10 godina, a za starije od 70 godina taj rok biće pet godina.

Maksimalno obeštećenje po vlasniku je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika je oko 4,5 milijardi evra, od čega dve milijarde evra u obveznicama.

Zakonom je predviđeno da će imovina biti vraćana i žrtavama holokausta na teritoriji Srbije u vreme Drugog svetskog rata. Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje imaće i rehabilitovane osobe. Pravo na vraćanje imovine nemaju pripadnici okupacionih snaga.

Zahtevi za vraćanje imovine podnose se Agenciji za restituciju, na obrascu i s potrebnim dokazima, na šalterima pošte. Agencija je dužna da o zahtevu odluči najkasnije u roku od šest meseci, a kod posebno složenih predmeta do godinu dana od prijema zahteva.