Tači je u intervjuu za vikend-izdanje beogradskog lista "Danas" rekao da politika "barikadiranja" najviše šteti srpskom stanovništvu i da je beskorisna, i da barikade ne mogu da opstanu još dugo, jer je svakim danom sve više incidenata, ranjavanja, bezakonja.

"Samoizolacija na kraju vodi ropstvu kriminalcima i lažnim patriotama, kojima je ovo ništa do privremena zarada. Žalosno je videti da je tamošnje stanovništvo barikadiranjem, u obruču tih kriminalnih struktura, dovelo sebe u jako nezavidan položaj", rekao je Tači.

"Naravno da bi sada svako najradije uklonio te barikade, ali im to teško ide zbog već uhodane industrije kriminala, starih psiholoških barijera i sveopšteg političkog mentaliteta, koji etničku segregaciju smatra uzvišenim nacionalnim i kulturnim činom. Međutim, barijere u glavi i mržnja u duši nisu ni politička, ni ekonomska kategorija. Od njih se, avaj, ne živi", rekao je kosovski premijer.

"Barikade će biti uklonjene. To će se uraditi postepeno i bez nasilja od strane institucija koje su zadužene za bezbednost na čitavom Kosovu. Uveren sam da se niko neće odupreti njihovom uklanjanju... prohodnost puteva i sloboda kretanja (je) u korist svih", rekao je Tači.

Upitan da li dolazi u obzir da se o stanju na prelazima Jarinje i Brnjak razgovara u okviru briselskog dijaloga Prištine i Beograda, on je rekao da je to pitanje završeno.

"Dijalog u Briselu se ne vodi oko državnosti Kosova, nego o načinima kako da ta državnost bude unapređena u kontekstu regionalne saradnje i dobrog susedstva sa Srbijom. Takva saradnja i dobrosusedstvo su teme o kojima će Kosovo uvek biti spremna da razgovara i sarađuje", rekao je Tači.

Na pitanje šta misli o političkom dijalogu Beograda i Prištine, koji bi usledio posle tehničkog, kao i o međunarodnoj konferenciji o Kosovu, Tači je rekao da do toga neće doći ako se pod "političkim dijalogom" misli na pregovore o političkom statusu Kosova.

Tači je ocenio da su "ovakve ideje pomalo smešne: država Srbija je do sada učestvovala u nizu konferencija i pregovaračkih procesa oko Kosova, počev od Rambujea 1999, pa sve do Beča 2005 - 2007. godine. I svaki put bi njena vlast svojeglavo napuštala, odbijala i protivila se predlozima koji bi odande proizašli kao jedina moguća prihvatljiva rešenja - ne samo za Kosovo i njegovo stanovništvo, nego i za najveći deo međunarodne zajednice".

"Takvim odbijanjem" - nastavio je Tači - "srpske vlasti su uvek potvrđivale da su u konfliktu sa vekom u kojem žive. Ali, mi ne možemo da se vratimo u prošlost samo zbog toga što vlasti Srbije smatraju da im je tu lakše da se snalaze".

"S druge strane, ako se pod 'političkim dijalogom' podrazumeva spremnost lidera dveju nezavisnih država da uspešno započnu poglavlje mira i obostranog razumevanja - onda vam još danas potvrđujem moju potpunu podršku", rekao je Tači i dodao da je Kosovo dospelo "do međunarodnih naslova zbog dugogodišnje vladavine bezakonja na severu".

Tači je naveo da je "prva i poslednja" ponuda Prištine predviđena Ahtisarijevim planom i Ustavom Kosova i da je problem što, kako je ocenio, niko iz vlasti u Beogradu nije pročitao te dokumente.

"Zvanično, Beograd se pridržava svog tobožnjeg radikalnog kursa nepriznavanja, dok - nezvanično i pojedinačno, skoro svi vaši političari ne prezaju da priznaju da je za njih Kosovo izgubljeno, prevaziđeno i posve beznačajno pitanje u odnosu na aktuelne probleme s kojima se Srbija suočava", rekao je Tači.

Govoreći o istrazi Euleksa o trgovini ljudskim organima, Tači je ponovio spremnost za maksimalnu saradnju u procesu rasvetljavanja ove, kako je rekao, izmišljotine.

"Na Kosovu žive i postoje Srbi, koji zajedno sa Albancima i ostalim zajednicama čine današnju mladu državu. Što će oni više učestvovati u javnom životu i razvoju Kosova, to će Kosovo više biti zajedničko i prosperitetno", rekao je Tači u intervjuu za "Danas".

Redžepi: Priprema se plan za uklanjanje barikada na severu

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi izjavio je da institucije Kosova u saradnji sa Kforom i Euleksom pripremaju plan za uklanjanje barikada na severu Kosova.

Redžepi je za današnji list Epoka rekao da barikade mogu da budu uklonjene već sada, ali da treba proceniti šta će se dogoditi posle njihovog uklanjanja.

"Potencijali i mogućnosti postoje, ali treba proceniti kakav nivo snaga treba upotrebiti i da li može doči do nasilja. Verujem da ćemo narednih dana postići saglasnost i da ćemo preduzeti i druge korake", kazao je Redžepi.

Pripadnici Policije i Carine Kosova se na prelaze Jarinje i Brnjak sada prevoze helikopterima Kfora i Euleksa, ali prema recima ministra Redžepiju, vrlo brzo će biti odlučeno o tome da se oni tamo prebacuju kopnenim putem.

Redžepi je odbacio kao neprihvatljivu ideju da sever Kosova privremeno bude pod nadležnošću predstavnika međunarodne zajednice.

"Ta ideja je neprihvatljiva, mi možemo da delegiramo neka pitanja nadgledanja, ali međunarodna administracija je neprihvatljiva kao ideja. Plan Ahtisarija je osnova koju treba ostvariti", kazao je Redžepi.

Ideju o privremenom međunarodnom nadzoru na severu Kosova prvi je pokrenuo potpredsednik Alijanse za budučnost Kosova Bljerim Šalja. Tu ideju nisu podržali ni predsednica, ni premijer Kosova.