Istovremeno, promet roba između dve države neprestаno rаste, a u izgledu su i novi susreti njihovih privrednika.

Kako je navela ambasada Azerbejdžana u Srbiji, odnosi dve države su se zа poslednjih nekoliko godinа, rаzvijаjući se dinаmično i plodno, uzdigli nа novi, viši nivo – strаteškog pаrtnerstvа. Aktivno se rаzvijаju politički odnosi, ekonomske, kulturne i društvene veze između dve zemlje i njihovih naroda.

Bilateralnu ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana karakteriše, prema oceni Privredne komore Srbije (PKS), još uvek mali obim robne razmene, uz konstantan rast izvoza iz Srbije. Tokom 2010. je izvoz iz Srbije u Azerbejdžan vredeo 5,74 miliona dolara, a uvoz 735.000. U prva dva meseca 2011. izvoz je izneo 514.000, a uvoz 112.000 dolara.

U Bakuu glavnom gradu nedavno je boravio ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić koji je izjavio da je ekonomska saradnja bila ključna tema u njegovim razgovorima sa najvišim zvaničnicima Azerbejdžana, pre svega predsednikom Alijevim. Ministar Jeremić je izrazio očekivanje da će Azerbejdžan do kraja 2012. biti jedan od najvećih investitora u Srbiji.

U Bakuu očekuju da Azerbejdžanski državni naftni fond (SOFAZ), koji prikuplja i investira prihode od naftne i gasa, naraste na 30 milijardi dolara na kraju 2011. Azerbejdžan u proteklih osam godina investirao u inostranstvo 5,7 milijardi dolara, najviše u susedne Tursku i Gruziju.

Dve trećine Azerbejdžana čija je površina 88.600 kvadratnih kilometara, bogato je naftom i prirodnim gasom. Od početka 2011. cena nafte na svetskim tržištima je porasla za trećinu, podstaknuta nemirima na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, regionu koji je proizvođač tog energenta. Za vlasti Azerbejdžana u kome se dobija oko milion tona nafte dnevno, porast cene znači dodatnih više od četiri milijarde dolara u budžetu.

Procenjuje se da je ukupan društveni proizvod (BDP) Azerbejdžana meren paritetom kupovne moći (PPP, prema tržišnim cenama) 2010. vredeo 90,15 milijardi dolara, odnosno 11.000 dolara po stanovniku.

Jeremić je naveo i da je sa zvaničnicima u Bakuu razgovarao o izgradnji koridora 11, kao i da rukovodstvo Azerbejdžana ima nameru da učestvuje u finansiranju i izgradnji ovog strateškog projekta kroz Srbiju. “Razgovarali smo i o investicijama u nekoliko velikih državnih preduzeća u Srbiji", precizirao je Jeremić.

O mogućnosti da azerbejdžanski izvođači učestvuju na tenderu za izgradnju delova Koridora 11, ovih dana je govorio i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. Reč je delovima autoputa Beograd - južni Jadran, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, ukupne dužine oko 50 kilometara.

Procenjena vrednost radova je, kako tvrdi ministar, od 170 do 190 miliona evra.

"Još nismo odlučili hoće li se realizacija ovih projekata odvijati na osnovu međudržavnih ugovora, kao što je to urađeno za most Zemun - Borča, ili ćemo raspisati tender", istakao je Mrkonjić.

Ambasador Azerbejdžana u Beogradu Eldar Azerbejdžan je, pak, u jednom letošnjem intervjuu kazao da preduzeća iz njegove zemlje žele da grade veliku luku na Dunavu, da učestvuju u privatizaciji drugih ovdašnjih luka i preduzeća, kao i ulaganja u energetiku.

Tada je ambasador Hasanov je rekao da je ta zemlja na obali Kavkaskog mora zainteresovana i za izgradnju luke na Savi kod Šapca, intermodalnog terminala za kombinovani transport i gradnju preostalih deonica Koridora 10 kod Pirota i Grdelica, za koje još nisu raspisani tenderi. Ambasador Azerbejdžana je kazao da su toj zemlji intresantne i srpske fabrike i nekretnine i istakao da postoji obostarana zainteresovanost za otvaranje zajedničkih preduzeća u Srbiji i Azerbejdžanu.

Hasanov je napomenuo i da Srbija, kao važan privredni resurs, ima veoma plodno zemljište.
Hasanov je kazao da su je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev posle posete Beogradu u junu naložio da u Srbiju doputuje delegacija stručnjaka. Oni su sredinom jula imali 30-tak sastanaka na kojima su predstavnici Srbije predstavili mnoštvo proj kata iz raznih oblasti. Posetili su i Novi Sad, Šabac i Apatin, kao i pančevačku fabriku veštačkih đubriva.

Ministar Jeremić je u Bakuu najavio da će, prilikom održavanja međudržavnog komiteta krajem godine, biti potpisani ugovori o investiranju. Ambasador Hasanov je, pak, za kasnije ove godine najavio održavanje biznis foruma privrednika dve zemlje u Beogradu.