Privreda Španije, pete po veličini u Evropskoj uniji, zabeležiće rast u trećem i četvrtom kvartalu ove godine, izjavila je prošle nedelje ministarka za ekonomiju Elena Salgado, koja je predvidela i da zemlja neće zapasti u recesiju. Ona smatra da je i dalje ostvariv očekivan rast bruto domaćeg proizvoda od 1,3 odsto u 2011. Španska privreda je u drugom kvartalu porasla 0,2 odsto, posle 0,4 odsto u prvom tromesečju, i neki ekonomisti su ocenili da bi u drugoj polovini 2011. mogla da opadne.

Istovremeno je u avgustu industrijski sektor neočekivano zabeležio rast, prvi put za šest meseci, pošto je proizvodnja u fabrikama, rafinerijama i rudnicima, prilagođena broju radnih dana, povećana 0,3 odsto u odnosu na godinu dana ranije, ili 0,6 odsto bez sezonskih prilagođavanja, dok je za jul korigovan rast na 2,3 odsto, saopštio je Nacionalni institut za statistiku u Madridu. Ekonomisti su za avgust očekivali pad od 4,7 odsto.

Fitch je, međutim, krajem prošle nedelje umanjio kreditni rejting Španije sa AA+ to AA-, usled pogoršanja dužničke krize u zemljama zone evra. Fitch je naveo da je smanjio rejting Španije, kao i Italije, zbog brige za likvidnost i privrednu stabilnost, a u slučaju prve i s obzirom na dinamiku sektora nekretnina.

Broj nezaposlenih u Španiji skočio je za gotovo 100.000, 2,32 odsto. Španija već ima najvišu nezaposlenost u EU, blizu 21 odsto, u zemlji sa 46 milona žitelja, pri čemu ta stopa među mladima dostiže 46 odsto. Elena Salgado je rekla da je rast broja nezaposlenih u septembru bio izuzetan i da može biti pripisan sezonskim faktorima posle prometne turističke sezone i smanjenju izdvajanja za školski i zdravstveni sektor u nekim od regiona Španije.

Kolaps deceniju duge ekspanzije građevinarstva i stanogradnje ostavio je na desetine hiljada niskokvalifikovanih radnika bez posla, a, prema oceni nekih stručnjaka Vladina kresanja troškova posle početka globalne recesije 2008. samo su dodala ulje na vatru. Pošto je globalna finansijska kriza izazvala u Španiji pucanje mehura nekretnina, zemlja je u trećem kvartalu 2008. ušla u recesiju koja je trajala do sredine 2010. i bila najdublja za poslednjih pola veka.

Zvaničnici iz Madrida ističu da je ta zemlja bila jedna od lokomotiva Evrope od 1994. do 2008, a tokom četiri godine do 2006, polovina radnih mesta u EU bila je otvorena u Španiji. Recesija je primorala vladu socijalističkog premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera da pokrene niz programa fiskalnog karaktera, a zatim i oštrije mere štednje radi smanjenja budžetskog deficita i važne reforme na tržištu rada. No, smanjenje potražnje u razvijenim državama i najoštrije mere štednje u više od tri decenije podrivaju oporavak španske privrede.

Vlada, suočena sa opštim izborima 20. Novembra, za koja istraživanja ukazuju da bi mogla da ih izgubi, namerava da umanji deficit na šest odsto BDP-a ove godine sa 9,2 u 2010. Elena Salgado je rekla da je to prioritet.

Prema Banci Španije, javni dug države je porastao osam odsto, na 702,9 milijardi evra, od jula 2010. do jula 2011, ili 65,2 odsto BDP-a, čime je granica koju je utvrdila EU premašena 5,2 odsto. Vlada nastoji da očuva rast privrede kako bi počela da smanjuje teret duga na koji rastu kamatne stope, pri čemu računa na izvoz i turizam. Rast izvoza je doprineo da trgovinski deficit Španije bude smanjen u julu na najniži nivo u 13 godina, a u avgustu je zabeležen rekordan broj stranih turista.

Španija je industrijski razvijena zemlja koja se oslanja na snažnu poslovnu, industrijsku i tehnološku bazu. Najperspektivnije oblasti španske privrede su železnica, infrastruktura, mašinogradnja, vazduhoplovstvo i zaštita životne sredine.

Nominalni BDP Španije je za 2011. procenjen na 1,48 biliona dolara, oko 2,1 odsto BDP-a u svetu. Španiju odlikuje i visok životni standard, a zemlja je poslednjih decenija prihvatila šest miliona imigranata.