"Kad se pogleda struktura investicija, sve su raspoređene oko Koridora 10, pa je izazov u narednom periodu da se prošire u druge krajeve Srbije", rekao je Dežer na okruglom stolu o Mišljenju Evropske komisije o kandidaturi Srbije.

Komentarišući ekonomske kriterijume i standarde u Izveštaju, Dežer je istakao da je proces privatizacije u Srbiji "daleko od završenog" jer su vremenom privatizacije odlagane.

On je istakao da su veliki izazov za srpsku ekonomiju i kontrolisane cene budući da Vlada Srbije određuje 20 odsto cena među kojima su cena energenata i cena hleba.

Ključne zamerke privrede u segmentu administrativnih kapaciteta su jasnoća propisa, mogućnost njihove primene i previsoki troškovi primene za realni sektor, navela je potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić.

"Ako se gleda broj zakona koje je doneo parlament, to je pomak. Ali, postavlja se pitanje kvaliteta zakona, njihove primenljivosti i toga da li je Srbija pojedina rešenja prepisala iz rešenja nekih zemalja članica EU ili smo pokušali da vidimo na koji način ćemo ta rešenja implementirati", istakla je Džagić.

Prema njenim rečima, samo primenom evropskih ekoloških standarda kroz nametanje različitih ekoloških taksi i naknada, trošak građana i privrede iznosi 0,9 odsto BDP-a.

Kao drugu manjkovost u primeni evropske regulative, Džagić je navela neplansko utvrđivanje perioda prilagođavanja primeni novih zakona koje je posledica činjenice Srbija nema mehanizme da utvrdi posledice regulative.

"Vrlo često ne možemo ni da donesemo podzakonska akta, a kamoli da podignemo institucionalne kapacitete privrede, a samim tim i države, za implementaciju novih propisa", kazala je Džagić i kao tipičan primer navela nereformisane inspekcijske službe od kojih se očekuje da kontrolišu primenu zakona.