Na 17. Ekonomskom forumu Juromani (Euromoney) u Beču, Marković je kazao da je zato stepen neizvesnosti i opasnosti manji i istakao da je "dobra stvar i što domaće banke, privreda i građani ne drže grčke obveznice".

"Loša stvar je što je centar krize 2008. godine bio fokusiran na SAD a sada je na zonu evra, što je mnogo bliže našoj kući", kazao je viceguverner na panelu posvećenom krizi u zoni evra i njenim efektima na zemlje centralne i istočne Evrope.

Marković je kao dobro za Srbiju u uslovima pada tražnje njenog izvoza u Evropi izdvojio da je tokom 2010. i 2011. zemlja imala značajan investicioni ciklus, pogotovo u sektore namenjene izvozu.

Kao primer je naveo investicije u Fijat koji je, dok je bio u ciklusu investiranja, morao dosta da uvozi da bi kasnije mogao da proizvodi.

"Međutim, kada se završi investicioni ciklus krajem prvog kvartala imaćemo pad uvoza opreme i rast izvoza jer se, prema Fijatovim planovima, očekuje izvoz 98 odsto proizvodnje te fabrike u EU", naveo je Marković.

Viceguverner NBS je kao drugi važan faktor koji će doprineti da Srbija lakše prođe kroz novi talas krize naveo investicije iz inostranstva koje su u 2011. dostigle 1,8 milijardi evra. Očekuje se, na osnovu ugovora, da investicije u 2012. budu oko 1,5 milijardi.

"Investicije bi ove godine bile i veće da nije krize u zoni evra", istakao je Marković.

On je kao treće pozitivno za Srbiju naveo da se već nekoliko godina dobro radi na povećanju domaćih izvora finansiranja podsetivši da je devizna štednja u Srbiji narasla na 7,6 milijardi evra sa 4,8 milijardi u 2008.

Dodao je i da su međunarodne investicije, naprimer Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, značajno povećane, na oko 1,1 milijardi evra sa 450 miliona u januaru 2010.

"Dakle, imamo alternativne izvore finansiranja a pozitivno je i što je poboljšana ročnost", kazao je Marković i naveo da je u januaru 2010. godine 46 odsto stranih kredita bilo kratkoročno a sada je samo 20 odsto.

Govoreći o premiji rizika, viceguverner NBS Bojan Marković je istakao da je ta cena zaduživanja koju plaćamo porasla ali manje nego u nekim drugim zemljama, naprimer Mađarskoj.