Taj zakon će naredne sedmice biti upućen Vladi na razmatranje, rekao je Ćirić na okruglom stolu o radnoj verziji zakona. Ćirić je rekao da su glavni ciljevi zakona poboljšanje likvidnosti, transparentnost u poslovanju, izjednačenje privatnog i javnog sektora i usklađenost s propisima EU i najboljom međunarodnom praksom.

Ministar je rekao da su rokovi plaćanja u EU ograničeni na 30 dana, ali da je zbog specifičnosti situacije u kojoj je srpska privreda taj rok u Srbiji 60 dana. Ćirić je rekao da je prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji u 2010. bio 183 dana, a u septembru 2011. 129. U građevinskom sektoru prosečan rok naplate je 227 dana, u prehrambenoj industriji 164, u tekstilnoj 163 dana, naveo je on.

Najmanja kazna za nepoštovanje zakona, prema predlogu, je 100.000 dinara, dok je za odgovorno lice u privrednom subjektu odnosno u javnom sektoru predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

Izuzetak od pravila koje se odnosi na rok plaćanja od 60 dana jesu mala preduzeća, dodao je Ćirić i rekao da će zakon početi da se primenjuje dva meseca po stupanju na snagu kako bi se privredni subjekti i javni sektor prilagodili poslovanju u skladu s novim rokovima.

Državni sekretar u Ministarstvu za finansije Dušan Nikezić izjavio je da će donošenje zakona dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sketoru. On je naveo da će zakon doprineti tome da se budžeti planiraju realno i da se u skladu s tim pretpostavkama i izvršavaju.

Nikezić je naglasio da će pomenuta rešenja omogućiti privredi da efikasnije planira poslovanje, a naročito se očekuje da pomogne sektoru malih i srednjih preduzeća koja će lakše moći da ulaze u investicije i planiraju poslovanje.

Prema rečima Nikezića, važno je i to što zakon donosi hitnost u izvršnom postupku pred sudovima. Sada će, naveo je, privreda moći više da se osloni na pravosuđe i da bolje funkcioniše.