"Izjašnjavam se krivom po svih pet tačaka optužnice i spremna sam da snosim sve posledice", rekla je Rašić (28), pred većem predsedavajućeg sudije Hauarda Morisona pošto se nagodila sa tužilaštvom Tribunala.

Rašićeva je u septembru 2010. bila uhapšena u Srbiji po nalogu Tribunala i izručena u Hag, a u prvom pojavljivanju pred sudijom je izjavila da nije kriva.

Presudu Rašićevoj, veće sudije Morisona izrećiće naknadno. Za nepoštovanje suda, statutom Tribunala zaprećene su kazne do 100.000 evra, do sedam godina zatvora ili obe.

Ona je danas priznala da je na lažno svedočenje u postupku protiv Milana Lukića navela bosanskog Muslimana Zuhdiju Tabakovića i još dve osobe čiji identitet sud nije objavio. Tužilac Pol Rodžers (Paul Rogers) naglasio je u sudnici da ne smatra da je Rašićeva glavni organizator krivotvorenja tih izjava.

Zbog teških zločina nad muslimanskim civilima u Višegradu, Tribunal je ranije Milana Lukića osudio na doživotni zatvor, a on je na tu prvostepenu presudu uložio žalbu. Lukića su u tom procesu zastupali američki advokati Džejson Alarid (Jason) i Dejan Ivetić.

Prema sporazumu o priznanju krivice, Rašićeva je u oktobru 2008. u Sarajevu ponudila Zuhdiji Tabakoviću da potpiše lažnu i unapred pripremljenu pisanu izjavu u odbranu Milana Lukića u zamenu za 1.000 evra, što je Tabaković i učinio.

Tabaković je to naknadno priznao i pred Tribunalom, koji ga je osudio na tri meseca zatvora zbog nepoštovanja suda.

Rašićeva, koja je bila referent za predmet u Lukićevoj odbrani, je potom zatražila od Tabakovića da pronađe još dve osobe koje bi potpisale lažne izjave u korist Lukića za 1.000 evra.

Pošto ih je pronašao i upoznao sa Rašićevom, osobe pod pseudonimima X i Y, potpisale su lažne izjave koje im je Rašićeva donela, a ona im je dala po 1.000 evra.

U decembru 2008, nakon što je utvrđeno da su u tim izjavama potkrala greška, Rašićeva se vratila u Sarajevo sa izmenjenim tekstom izjava, a Tabaković i druge dve osobe su, na njen podsticaj, i te izjave potpisali, piše u sporazumu o priznavanju krivice.

Te izjave je u januaru 2009. glavni branilac Milana Lukića, američki advokat Džejson Alarid obelodanio tužilaštvu kao dokaze odbrane.

Iz postupka protiv Zuhdije Tabakovića poznato je da je lažna izjava koju je on potpisao bila iskorišćena za Lukićev alibi u vezi sa optužbom da je na obali Drine kod Višegrada u leto 1992. streljao petoricu muslimanskih muškaraca.

Premda je znao da će lažno svedočiti, budući da nije bio očevidac, niti je imao saznanja o događajima navedenim u izjavi, Tabaković je izjavu potpisao, kako je priznao, zbog toga što mu je novac bio neophodan.

U toj izjavi, pisalo je da je Tabaković streljanje gledao s druge strane Drine, a opis počinilaca nije odgovarao Lukićevom.

Kako je Tabaković priznao pred Tribunalom, Rašićeva mu je obećala još novca ako se pojavi na suđenju i svedoči u korist Milana Lukića, odnosno ponovi ono što je navedeno u pisanoj izjavi.

Tribunal je Milana Lukića nepravosnažno osudio na doživotni zatvor, a Sredoju Lukiću izrekao je kaznu od 30 godina zatvora, zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu 1992-94, uključujući i spaljivanje više od 100 živih žena, dece i staraca.

Obojica su na tu presudu uložila žalbu.