Domaći potrošači smatraju da izdvajaju neopravdano više novca za hranu od recimo kupaca u susednim zemljama. Njihove sumnje još više podgrevaju podaci da su pojedini srpski proizvodi jeftiniji kada pređu granicu.

Krajem 2007. značajno su poskupeli mleko, hleb, ulje, cigarete, a pred novogodišnje i božićne praznike trgovci i proizvođači su iskoristili priliku da podignu cene one robe koja je najtraženija, a to su voda, sokovi i pojedina pića.

Za poslednjih godinu dana najznačajnije poskupljenje beleže mleko i mlečni proizvodi. Prošlog februara, litar dnevnog pasterizovanog mleka plaćali smo 43 dinara, a sada 61. Jogurt od litra umesto 64 sada košta najčešće 80, a litar ulja umesto 80 košta oko 115 dinara. Vekna belog hleba od pola kilograma umesto 26 košta 30 dinara, a pileće meso je sa 150 skočilo na 190 dinara po kilogramu...

Da li će cene na ovom nivou stati, ili pak ove godine "trče" novi krug, to ćemo tek videti. Treba reći da se i naši stručnjaci slažu sa stranim. Prema njima, i u narednom periodu cene hrane u svetu neprekidno će rasti. Prema najnovijim analizama cene pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura u Evropskoj uniji će neprekidno rasti, bar do 2015.

Glavni razlog za povećanje cena biće povećana tražnja. Zbog sve veće potrošnje mesa, stočarima će biti potrebno mnogo više stočne hrane, ali i proizvođačima bioetanola, koji žele da se obezbede dovoljnim količinama kukuruza i uljane repice, smatraju agronomi.

Stručnjaci ukazuju da, iako je poskupljenje energenata jedan od opravdanih razloga za povećanje cena prehrambenih proizvoda, ali poplave ili suša više ne bi smele da budu glavni uzrok poskupljenja, jer su te vremenske nepogode pogodile gotovo celu Evropu. Pa, ipak, tamo nije u tom obimu došlo do skoka cena. Sve to govori da Srbija očigledno ima problema i sa monopolistima, ne samo u proizvodnji, nego i u prometu prehrambene robe.

Iako se ponašanje nekih učesnika u ovom lancu prehrane ispituje, postupak dugo traje. Pitanje je i koliko će država biti jaka da sve koji zloupotrebljavaju položaj dovede u red. I da, naravno, u nedostatku konkurencije spreči da kroje cene i obračunavaju enormne zarade.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da je u poskupljenju prehrambenih proizvoda na srpskom tržištu kombinovano nekoliko faktora. Zatvoreno tržište, "ušuškani" monopolisti, odsustvo konkurencije i loše administrativne mere, kakva je bila i zabrana izvoza pšenice, samo su neki od razloga koji su doveli do skupljih osnovnih namirnica.

"Situacija u kojoj je u Srbiji mnogo toga skuplje nego u regionu govori da je kurs domaće valute precenjen, zbog čega se podiže cene uvozne robe", dodaje Stevanović.

Prema rečima našeg sagovornika, vreme jeftine hrane je prošlo. Ni Srbija ne može da bude mimo sveta u kome raste tražnja za prehrambenim proizvodima.

Prema poslednjem uporednom istraživanju, cena osnovnih namirnica u regionu, krajem 2007, vidi se da u odnosu na okolne zemlje imamo i proizvode koji su konkurentni u ceni. Tako su ubedljivo najniže cene hleba i mesa u Srbiji. Istovremeno pojedini konditori i namazi su, osim u Sloveniji, skuplji na našem tržištu.

Slovenija ima 2,5 puta veći standard od nas, po gotovo duplo višim cenama plaćaju pojedine mlečne proizvode, ali je zato dugotrajno mleko znatno jeftinije. Tri puta je skuplji beli hleb, dok gotovo za trećinu više novca Slovenci izdvajaju za sve kategorije svežeg mesa. Ovde su znatno više i cene deterdženta za pranje veša i dezodoransa.

Hrvatski građani, koji zarađuju duplo više od nas, u proseku, za trećinu novca više daju za kupovinu svežeg mesa. Dugotrajno mleko je i ovde nešto jeftinije nego srpsko, ali zato su skuplje kiselo-mlečne prerađevine. Cene hemijskih artikala su na istom nivou kao u srpskim marketima.

Znatno niža mesečna primanja, ali i cene u prodavnicama imaju Makedonci, sa prosečnom platom od 250 evra. Slična situacija je u Republici Srpskoj.