Osnivačka sredstva AD NIS-a iznosila su blizu milijardu evra u maju 2005. godine, utvrđeno je tada Odlukom o osnivanju te kompanije. Budući da je u međuvremenu NIS pozitivno poslovao, naime, samo u prošloj godini prihod je bio oko 100 miliona evra, može se pretpostaviti da je vrednost preduzeća porasla, ocenio je na konferenciji za novinare programski direktor Transparentnosti Srbije.

Kao jedan od argumenata u prilog zaključivanju "gasnog sporazuma" često se spominju zarade od tranzita prirodnog gasa u treće zemlje preko teritorije Srbije. Iz objavljenog teksta Sporazuma nije dovoljno jasno da li će Srbija imati mogućnost da ubira taj prihod niti koliki bi prihod mogao da bude kaže Nenadić. U Transparentnosti Srbija kažu da možda negde i piše kolike su tranzitne takse, ali da bi građani trebalo da budu obavešteni o tome.

Jedna od mogućih problematičnih tačaka sporazuma jeste i to da će spska strana razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekta oslobode od poreza na dodatu vrednost: "Javnosti moraju da budu predočeni podaci o tome koliki bi bili procenjeni gubici za budžet usled eventualnog poreskog oslobođenja i šta bi država dobila zauzvrat, koji bi bio zakonski osnov za takvo oslobađanje i da li bi država bila spremna da na isti način izađe u susret i drugim potencijalnim investitorima," rekao je Nenadić.

Nenadić kaže da se mora potražiti i odgovor na pitanje šta će se desiti ukoliko se konačan sporazum o prodaji potpiše ove godine, a ne dođe do investicija koje su planirane za narednih pet godine: "Pitanje je da li bi po odredbama Zakona o privatizaciji ugovor mogao da se poništi ukoliko se ne ispune uslovi," rekao je Nenadić.

Jedno od pitanja je i da li je uopšte Sporazum o "gasnom aranžmanu" mogao biti sklopljen bez prodaje NIS-a. Nenadić kaže da se može pretpostaviti da je prodaja NIS-a u nečemu nepovoljna za srpsku stranu ukoliko partner nije želeo da odstupi od tog uslova, a da Vlada treba da objasni da li je tako.