Aerodrom „Nikola Tesla“ planira da raspiše novi tender za izgradnju kargo i logističkog centra, najverovatnije u septembru, izjavio je direktor tog preduzeća Bojan Krišto. Iako se u javnosti spekulisalo informacijom da će centar graditi ruski aerodrom „Šeremetjevo“, što je naročito potencirao ministar infrastrukture Velimir Ilić, kao deo šireg ekonomsko-političkog aranžmana između dve zemlje u okviru kojeg je već ugovorena izgradnja gasovoda kroz Srbiju, prodaja Naftne industrije Srbije „Gaspromu“, dok je „Jat ervejz“ viđen kao budući deo „Aeroflota“, Krišto smatra da niko ne može dobiti ovaj posao ako ne pobedi na regularnom međunarodnom tenderu.

Postavlja se i pitanje koliko je opravdano graditi veliki kargo centar u Beogradu, s obzirom na to da u regionu već postoje ovakvi objekti, kao i na koji način obezbediti da na novom tenderu učestvuju samo kredibilni ponuđači, budući da je prethodni pokušaj da se pronađe partner za izgradnju centra završen fijaskom.

Podsetimo, na prvom tenderu pobedio je američki „Dajnkorp“, kompanija koja je poznata po svojim plaćenicima koji za potrebe američke vojske ratuju u Iraku i Avganistanu, ali je prisutna i u Bosni i na Kosovu. Interese „Dajnkorpa“, za koga se tvrdi da održava bliske veze sa američkom agencijom CIA, u poslu oko kargo centra zastupao je Robert Gelbard, visoki predstavnik za Balkan u administraciji bivšeg američkog predsednika Bila Klintona tokom kasnih devedesetih, kojem je čak bilo namenjeno i mesto predsednika Upravnog odbora kompanije koja bi upravljala kargo centrom.

Međutim, afera povodom tendera izbila je tek kada je otkriveno da je „Dajnkorp“ prošle godine odustao od izgradnje kargo centra, posle više od godinu dana pregovaranja.

Ubrzo je otkriveno i da je „Dajnkorp“ mimo propisa u svojoj originalnoj tenderskoj ponudi dostavio fotokopiju, a ne original takozvanog „bid bonda“ u iznosu od 1,1 milion dolara, kojim je garantovao da će se ugovor zaključiti u roku od šest meseci, a potom i da je taj novac izgubljen pošto je neko „zaboravio“ da zatraži isplatu „bid bonda“ ili njegovo produženje u februaru prošle godine. Ubrzo su između bivšeg menadžmenta Aerodroma, njegovog Upravnog odbora, savetničke grupe i same Vlade Srbije krenule međusobne optužbe oko toga ko je odgovoran za gubitak para. Uprava aerodroma tvrdila je da su pregovori prešli u nadležnost vlade, koja je trebalo da traži isplatu novca od „Dajnkorpa“, dok su vlada i UO pozivali na to da je tender raspisao Aerodrom. Situaciju je komplikovalo i to što je u praksi tenderski postupak vodila grupa savetnika, predvođena velikom američkom advokatskom firmom, koja je bila u sukobu interesa, što je konstatovala čak i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Te savetnike je, inače, bez ikakvog konkursa angažovala još Marija Rašeta-Vukosavljević dok je bila na čelu resornog ministarstva, a saradnju sa njima je produžio i sadašnji ministar za infrastrukturu Velimir Ilić.

Na kraju, izgubljeno je više od dve godine, a kako je uopšte bilo moguće da „Dajnkorp“ pobedi na tenderu na kojem je ponudio nevažeću bankarsku garanciju i da pri tom godinu dana odugovlači pregovore i na kraju jednostavno ode, ne plativši ni dinara, možda je najbolje svojevremeno objasnio tadašnji predsednik UO Aerodroma Miodrag Milovanović, rekavši da bi podizanje pitanja nelegalnosti garancije izazvalo diplomatski skandal, jer je ambasador SAD Majkl Polt tada insistirao da „Dajnkorp“ dobije posao.