Najavljene mere Narodne banke Srbije da ukine obavezni depozit od 20 odsto na dinarske kredite i da poveća depozite za pozajmice vezane za devize na 30 odsto, prema mišljenju bankara imaju za cilj povećanje atraktivnosti dinarske štednje, rasta devizne ponude i stabilizacije deviznog tržišta u situaciji kada je celo finansijsko tržište u krizi. Mere centralne banke o obaveznim depozitima na snagu stupaju od 14. aprila, a od 17. maja će imati obavezu i da deset odsto obaveznih rezervi obračunaju i drže u dinarima.

Paprena kamata

Međutim, zbog konstantnog povećanja referentne kamatne stope NBS, automatski rastu i kamate za dinarske kredite. Tako ćemo doći u situaciju da možemo da podignemo veći kredit u dinarima nego u evrima, ali i da otplaćujemo paprenu kamatu.

- Mera Narodne banke će, kao i svaki put kada se uvodi obaveza polaganja većeg depozita, izazvati smanjenje tražnje gotovinskih kredita. S druge strane, oslobađanje obaveze polaganja depozita na dinarske kredite bi trebalo da preusmeri tražnju na kredite bez devizne klauzule. U ovom trenutku, kamatne stope na gotovinske kredite indeksirane u evrima u našoj banci se za klijente koji primaju platu kod nas kreću od 11 odsto, dok za dinarske idu i do 19 odsto. Pored toga, dalje povećanje referentne kamatne stope vodilo bi rastu kamate na dinarske kredite. Od 14. aprila, građani će birati između niže kamate ili većeg iznosa kredita, ali koji će plaćati mnogo skuplje. Prema našem iskustvu, klijenti uglavnom reaguju na cenu kredita - smatra Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora u Sosijete ženeral banci.

Vladimir Marković, član IO Findomestik banke, smatra da povećanje depozita za zaduživanje u stranoj valuti neće mnogo uticati na dodatno smanjenje kreditiranja, jer naša monetarna politika je već dovoljno komplikovana zbog restriktivnih mera NBS i krediti su toliko smanjeni, da ove mere neće toliko uticati na devizne kredite.

- Jasno je da NBS pokušava da stimuliše dinarsku štednju, što u ovoj situaciji ima smisla. Ne mogu da kažem da smo očekivali ove mere, ali u svakom slučaju ih pozdravljamo. Jasno je da centralna banka na ovaj način želi da poveća izvore dinarskog kreditiranja, koji su kod nas mnogo manji nego devizni - kaže Marković.

U Unikredit banci očekuju da će se klijenti banaka u većoj meri opredeljivati za čiste dinarske kredite koje skoro sve banke na tržištu imaju u svojoj ponudi, dok će se tražnja za kreditima koji su indeksirani u evrima ili švajcarskim francima u određenoj meri smanjiti.

Ne važi za kartice

- U našem slučaju, klijenti se već izvestan period u većem procentu opredeljuju za čiste dinarske kredite zbog unapred iskazane i fiksne mesečne rate, te očekujemo da ova mera da dodatni podsticaj da se odluče za kredit u domaćoj valuti - smatra Raško Tomašević, direktor marketinga u Unikredit banci.

Miodrag Tašin, direktor odeljenja za rad sa stanovništvom u Hipo Alpe Adrija banci, kaže da u situaciji stabilizacije okolnosti na domaćem finansijskom tržištu, ovim će verovatno doći do promena u strukturi ukupne zaduženosti klijenata. Povećanje učešća depozita za odobravanje kredita indeksiranih u stranoj valuti će, sa druge strane, delovati destimulišuće na njihovu tražnju. Ove mere se odnose samo na kredite u dinarima, tretman hipotekarnih kredita i kreditnih kartica ostaje isti.

- U pogledu platnih kartica, dobro je što se ne menja ništa, s obzirom na njihov značaj u strateškom opredeljenju favorizovanja bezgotovinskih finansijskih transakcija. Zapaža se rast interesovanja bankarskih klijenata za ovim proizvodima zbog svih dobro poznatih prednosti korišćenja platnih kartica - smatra Tašin.

Sada nema izgovora

- Već sedam godina se primećuje da veliki broj banaka gleda kao na nužno zlo da nešto radi u dinarima. Njima bi bilo najlepše da prikupljaju pare u evrima ili švajcarcima, da odobravaju kredite u devizama ili sa deviznom klauzulom. Imam lošu vest za njih, oni su došli u Srbiju, koja ima svoju valutu, dinar. A monetarne mere imaju smisla samo utoliko koliko se koristi dinar. Biće interesantno da vidimo da li će od datuma kada mere stupe na snagu, i dalje mnogo radije da nude kredite sa deviznom klauzulom. Lično ne vidim nijedan razlog zašto bi neko u Srbiji, na sajmu automobila uzimao kredit u švajcarcima, a ne u dinarima - ističe Radovan Jelašić, guverner NBS. On dodaje i da je zanimljivo i koliko će se banke aktivirati da prikupe štednju u dinarima, jer u poslednjih nekoliko godina, oni koji su štedeli u evrima i nisu prošli najbolje