Pored najvećih kreditora srpske privrede i banaka tom sastanku će prisustvovati i predstavnici Ministarstva finansija Srbije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kao i supervizori 10 banaka koje su prethodnih godina odobrile najviše „prekograničnih“ kredita srpskim preduzećima i bankama, rekao je Jelašić.

"Pokušaćemo da obezbedimo da se ne smanji nivo izloženosti tih banaka u 2009, a po mogućnosti i u 2010. prema Srbiji”, rekao je Jelašić na tribini posvećenoj ekonomskoj krizi koju su organizovali nedeljnik Vreme i Fondacija Fridrih Ebart.

Guverner je pojasnio da se sa inostranim kreditorima neće pregovarati o reprogramiranju dugova pojedinačnih kompanija već o ukupnom iznosu privatnog duga. Uz opasku da bi dodatni priliv deviza “dobro došao”, Jelašić je objasnio da je za Srbiju važno da se u ovoj godini, kada se očekuje najviše 1,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, ne smanje devizne rezerve po osnovu otplate dospelih obaveza banaka i preduzeća. On je precizirao da u 2009. za naplatu dospeva oko 4,5 milijardi evra duga prema inostranim kreditorima.

Platnobilansni deficit veći problem od manjka u budžetu

Jelašić je istakao da Srbija sa finansijskog stanovišta ima dva izazova. Prvi je odakle će se finansirati manjak u republičkom budžetu, a drugi kako da se pokrije tekući platni deficit. Pri tome, naglasio je guverner, na devizne rezerve i stabilnost kursa veći pritisak vrši platnobilansni nego budžetski deficit.

„Za razliku od manjka u prihodima u budžetu od 55 milijardi dinara, što je 1,75 odsto BDP-a, koliko je prvobitno utvrđeno u razgovorima sa MMF-om, sad imamo rupu od oko 140 milijardi dinara. Ako se sa Fondom dogovorimo da deficit bude tri odsto BDP-a, onda će rupa u budžetu biti 90 milijardi dinara, odnosno oko milijardu evra“, kazao je Jelašić.

Zato je, po njegovim rečima, veći problem finansiranje tekućeg deficita, jer ove godine na naplatu dolazi oko 4,5 milijarde evra. „Ako budemo imali priliv stranih direktnih investicija od 1,5 milijardi evra, nedostajaće još tri milijarde evra za finansiranje tekućeg deficita“, istakao je Jelašić.

On je poručio da je zbog toga aranžman sa MMF-om neophodan. „Trenutno ne postoji finansijska institucija koja će tako brzo, u tom obimu i pod takvim uslovima moći da finansirana nedostajuća sredstva“, zaključio je guverner NBS.