Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je, predstavljajući strategiju, rekao da vlade zemalja EU treba mnogo bolje da koordiniraju politike ako žele da izbegnu krize i spreče poremećaje svojih ekonomija.

Posle Lisabonske agende, koja se pokazala neuspešnom, novi desetogodišnji program u prvi plan stavlja inovacije, istraživanja i razvoj, obrazovanje, čistu energiju i fleksibilnija tržišta rada, a pruža i osnovu za pregovore o načinu raspodele na stotine milijardi evra u sledećem dugoročnom budžetu EU, za period 2014-2021.

Plan predviđa povećanje zapošljavanja sa 69 odsto radne snage na 75 procenata i povećanje investiranja u istraživanja i razvoj sa 1,9 na tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Emisija ugljen-dioksida bi trebalo da bude 20 odsto manja nego 1990, a udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji energenata da poraste na 20 odsto, dok bi potrošnja energenata trebalo da opadne 20 procenata.

Nemačka, najveća evropska ekonomija, stavila je do znanja da ima rezerve povodom plana, a pojedine diplomate i analitičari sumnjaju da plan može biti efikasan i predviđaju mu istu sudbinu kao Lisabonskoj agenda, koja je trebalo da pretvori EU u najkonkurentniju i najdinamičniju ekonomiju do 2010.

"Ne vidim nijedan materijalno nov element u tom programu. Zašto bi on bio delotvoran ako prethodni to nije bio?", upitao je direktor Centra za studije evropske politike Danijel Gros.