Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija uopšte počnu pregovore o članstvu s EU krajem iduće godine, proći će bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga Unije, a dotle će se i EU bez sumnje preobraziti u novom ustrojstvu, ocenili su evropski diplomatski izvori.

Evropska komisija je danas, u Briselu, potvrdila da se ovakav scenario razmatra, ali je ukazala na ocenu predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije značilo da se jako otežava mogućnost za ulazak u evrozonu i predstavljalo i neposredan ekonomski udarac nekim članicama.

Kancelarka Merkel je, međutim, upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", pošto sa možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi napredovati najbržom "prvom brzinom".

Takođe je ocenila nutar Unije mora da se stvori jezgro zemalja brže "političke, federalne integracije", što bi obuhvatilo članice zone evra, dok bi ostale zemlje EU bile u sporijoj "drugoj brzini" konfederalne integracije.

Sarkozi je predočio da sada EU ima 27 članica i da će "očigledno biti nužno da se s vremenom" otvori i za Balkan.

"Tada će nas biti 32, 33 ili 34 i niko ne misli da je federalizam, potpuna integracija.... Neće biti jedinstvene valute evra bez jačanja ekonomske integracije i usaglašavanja, a to je pravac u kojem idemo", podvukao je francuski predsednik.

"Biće, jasno je, dve brzine: jedna ka većoj integraciji unutar zone evra i više konfederalna u EU", objasnio je Sarkozi, napomenuvši ponovo da je ulazak nepripremljene Grčke u zonu evra 2001. bila "greška", što se sad ispoljilo u teškoj krizi duga te zemlje.

Žestok potres unutar evrozone i još velika neizvesnost oko načina kako će se iz finansijsko-budžetske krize izvući neke članice i stabilizovati evrozona ubrzali su razmatranje načina da se daljim objedinjavanjem ustrojstva i ekonomsko-finansijske politike među članicama evrozone stvori snažno jezgro onih koje bi zajednički brže napredovale.

To bi, takođe, trebalo da omogući znatno lakše delovanje institucija i politika EU, stavio je do znanja Sarkozi, a iz nemačkih zvaničnih izvora je stavljeno do znanja da bi, ako se ispostavi da je nužno, neke zemlje mogle i izaći iz evrozone da bi ona bila zbijenija i lišena stalne potrebe da odlučuje jednoglasno.

Ovakvo razmišljanje nailazi na podršku još nekih moćnih, ekonomski i finansijski stabilnih članica evrozone, kao što su Holandija, Finska ili Austrija.

U Berlinu i Parizu se razmatra uvođenje u evrozonu mehanizma glasanja u kojem bi prema ekonomskoj težini svaka članica imala i veći upliv i broj "ponderisanih glasova". Zona evra, vrlo verovatno s manjim brojem članica nego sada, imala bi i neki stalni sekretarijat u Briselu, odvojen od Evropske komisije.

Za to bi bilo nužno uneti i promene u temeljni akt EU, Ugovor iz Lisabona, iako već sad u tom Ugovoru postoji odrednica da neke članice koje to žele, mogu stupiti u "pojačanu saradnju" na nekom sektoru, a to su već upravo sistem jedinstvene valute, ukidanje unutrašnjih granica u zoni Šengena, ugovori o policijskoj saradnji i jedinstvenoj strukturi evropske avioindustrije, proizvodnje i lansiranja satelita.

Naravno, "Evropa u dve brzine" bi značila da neke članice koje ne žele da se uključe u neki sektor brže integracije mogu, kao i dosad, da traže izuzeće iz te zajedničke politike EU, što je najviše koristila Velika Britanija, koja ne želi u evrozonu, ali snažno podržava njenu budžetsko-finansijsku stabilizaciju, jer 60 odsto britanskog izvoza ide na tržište EU.

 

Todorić: Nerealno podizanje kriterijuma za balkanske zemlje

Stručnjak za evro-integracije Vladimir Todorić ocenio je danas da nije realno da se za prijem balkanskih zemalja u EU "podižu kriterijumi" koji su važili do sada.

Todorić je rekao da ne veruje da će Evropska unija postavljati nove uslove zemljama Zapadnog Balkana u procesu integracija i podizati kriterijume "za koje znaju da ne mogu biti zadovoljeni".

Povodom najava iz Nemačke i Francuske da je EU pred temeljnim promenama i da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle biti primljene u niži stepen članstva, Todorić je rekao da je izvesno da će EU doživeti krupne institucionalne promene ali da to neće biti niži stepen članstva od onoga koji Srbija već sada traži.

"Mi tražimo onaj stepen članstva koji će Hrvatska imati sredinom 2013. i ne mislim da će se izmišljati neki specijalni uslovi osim onoga što se sada zna. A to je da će pregovori biti posvećeni borbi protiv korupcije, pravosuđu i unutrašnjim poslovima, a da će tek kasnije doći ekonomska pitanja", kazao je Todorić, direktor Centra za novu politiku.

On je naveo da će, ako evrozona i EU uspešno budu preživele krizu, zemljama Zapadnog Balkana biti ponuđen početni oblik pristupanja, a da će vrata EU biti otvorena za kasniji vid integracije ako zemlje zadovolje sve brojnije uslove.

"Nemačka i Francuska ne očekuju da će Srbija za četiri godine pregovora nadoknaditi ono za čim ekonomski zaostaje za zemljama EU, ali očekuju barem da se osnove pravnog sistema porede sa evropskim standardima", kazao je Todorić.

Todorić je naveo da je prerano govoriti da li će te institucionalne promene u EU biti odobrene i prihvaćene od svih država članica.