Francuska i Nemačka su pozvale članice EU da do marta dostave predloge za uvođenje stalnog sistema za rešavanje kriza u zoni evra, što bi značilo izmene Lisabonskog sporazuma.

Dve zemlje su se takođe dogovorile da privatni sektor treba da bude uključen u taj sistem, sa ciljem rešavanja problema, kao što je suverena dužnička kriza koja je ove godine pogodila Grčku.

Sarkozi i Merkelova su pozvali da predlozi budu dostavljeni do samita EU u martu, signalizirajući time da žele da ubrzaju taj proces.

Evropska komisija, izvršno telo EU, zatražila je da članice izađu s predlozima u drugoj polovini 2011, podsetila je agencija Rojters.

"Moramo požuriti jer se u 2013. okončava rad fonda za spasavanje evra, zbog čega nam je potreban dugotrajniji mehanizam za spasavanje", ukazala je Merkelova na konferenciji za novinare, na samitu Francuske i Nemačke sa Rusijom u luci Dovil na severu Francuske.

Francuska i Nemačka, dve najveće članice zone evra, dogovorile su se o neophodnosti izmene propisa EU kako bi se omogućilo da se ukine pravo glasa za članice koje krše propise Ekonomske i monetarne unije (EMU).

"Finansijske sankcije imaju ograničenu primenu. Ako postoji takva situacija kao što je slučaj sa Grčkom, da li ima smisla određivati kaznu? Ima međutim, smisla, ako zabranite takvoj zemlji da glasa o nizu ključnih odluka EU", ukazao je jedan francuski izvor, blizak tim pregovorima.

Odluku o neophodnosti izmena Lisabonskog sporazuma trebalo bi da pre 2013. usvoji i ratifikuje svih 27 članica EU, navedeno je u zajedničkom saopštenju Francuske i Nemačke.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev doputovao je sinoć u Dovil, gde će trilateralni razgovori biti nastavljeni danas.

Ministri finansija EU na sastanku u Luksemburgu takođe razgovaraju o uvođenju stalnog mehanizma za rešavanje kriza u 16-članoj zoni evra kojoj će se iduće godine pridružiti i Estonija.

Izmene budžetskih propisa, preciziranih u Sporazumu o stabilnosti i rastu, predstavljaju najveće preuređenje finansijskih propisa od osnivanja zone evra 1999. i njihov cilj je sprečavanje novih suverenih dužničkih kriza, poput grčke.

Evrozona je do sada dogovorila dva mehganizma za vanredno finansiranje - bilateralni paket zajmova za Grčku od 80 milijardi evra i 500 milijardi evra vredan Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost, namenjen članicama zone evra. Oba mehanizma ističu 2013. godine.

Prema nacrtu predloga koji su prošle sedmice pripremili ministri finansija EU, stalni mehanizam za rešavanje kriza uključivao bi stroge uslove za ukazivanje bilo kakve pomoći , slične onima koje primenjuje Međunarodni monetarni fond.

On bi takođe uključivao privatni sektor i MMF, strože mere radi vođenja prozračne fiskalne politike i poštovanje nezavisnosti Evropske centralne banke.