1. Wikileaks

U dogovoru sa Internet-portalom Wikileaks, Njujork tajms, Gardijan, Mond, Špigl i El Pais 28. novembra počeli da objavljuju poverljive depeše koje su diplomate SAD slale u Vašington, što je izazvalo burne reakcije širom sveta.

Među 250.000 depeša upućenih iz ambasada SAD u svetu nalazi se i više hiljada dokumenata iz zemalja SFRJ.

Wikileaks, koji je ranije objavio skoro 500.000 poverljivih dokumenata Vojske SAD o ratovima u Iraku i Avganistanu, oglušio se o upozorenje Vašingtona da će objavljivanje tajne diplomatske prepriske ugroziti živote bezbroj ljudi, globalne antiterorističke operacije i odnose SAD sa saveznicima.

Iz objavljenih dokumenata saznaju se stavovi Vašingtona o brojnim svetskim pitanjima i liderima, uključujući podatak da su obaveštajne službe SAD špijunirale vodeće ličnosti Ujedinjenih nacija, među njima generalnog sekretara Ban Ki Muna.

Osnivač Wikileaksa, australijski državljanin Džulijan Asanž, uhapšen je 7. decembra u Londonu na osnovu Interpolove poternice, a po zahtevu Švedske, gde je osumnjičen za dva silovanja. Posle sedmodnevnog
pritvora pušten je na slobodu uz kauciju.

   

2. Izveštaj Dika Martija

Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti 14. decembra objavio izveštaj o nehumanom postupanju prema zatvorenicima i trgovini ljudskim organima na Kosovu, u kom se navodi da je kosovski premijer Hašim Tači na čelu organizacije nalik mafiji, odgovorne za krijumčarenje oružja, narkotika i ljudskih organa u istočnoj Evropi.

Marti je izveštaj sačinio na zahtev 17 parlamentaraca Saveta Evrope koji su u aprilu 2008. tražili ispitivanje navoda iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte o trgovini ljudskim organima na Kosovu i njihovom presađivanju u tzv. Žutoj kući u Albaniji.

Po objavljivanju izveštaja koji je 15. decembra usvojen na Komitetu Parlamentarne skupštine SE za pravna pitanja i ljudska prava, iz međunarodne zajednice usledili su zahtevi Euleksu da sprovede sveobuhvatnu i nezavisnu istragu, a Euleks je od Martija tražio dokaze o navodima u izveštaju.

Martijev izveštaj uz predlog rezolucije i preporuka naći će se 25. januara pred poslanicima PS SE.

   

3. Međunarodni sud pravde

Međunarodni sud pravde u Hagu u mišljenju objavljenom 22. jula ocenio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244 ni međunarodni pravni poredak na Kosovu.

Sud je time odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalna skupština UN. Šest dana kasnije Srbija je Generalnoj skupštini UN podnela predlog rezolucije u kom se navodi da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešenje teritorijalnih pitanja i poziva se da se kosovsko pitanje reši dijalogom. Većina zemalja EU i SAD odbacile su ideju o novim pregovorima o statusu Kosova kao neprihvatljivu i najavile mogućnost podnošenja sopstvene rezolucije.

Posle višenedeljnih pregovora, dan uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN, predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je da je postignut dogovor o usaglašenom tekstu rezolucije sa Evropskom unijom, koji je Generalna slupština UN usvojila 9. septembra. Zajedničkom rezolucijom Srbije i EU pozdravlja se spremnost EU da olakša dijalog Beograda i Prištine koji bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi.

   

4. Prirodne katastrofe

Najmanje 250.000 ljudi stradalo 2010. u zemljotresima, toplotnim talasima, poplavama, vulkanima, tajfunima, snežnim mećavama, klizištima i sušama, što je čini godinom s najviše stradalih u prirodnim katastrofama u poslednje tri decenije.

Više ljudi je poginulo u prirodnim katastrofama ove godine širom sveta nego u terorističkim napadima u poslednjih 40 godina. Prema navodima jedne švajcarske osiguravajuće kuće, do 30. novembra 260.000 ljudi je poginulo u prirodnim katastrofama u odnosu na 15.000 mrtvih tokom 2009.

Godina je počela zemljotresom na Haitiju u kom je poginulo više od 200.000 ljudi, a završava se epidemijom kolere koja se posle 100 godina pojavila na tom ostrvu, odnoseći više od 1.250 života.

   

5. Čileanski rudari

Trideset tri rudara provela rekordnih 69 dana zarobljena na dubini od oko 630 metara u rudniku na severu Čilea pre no što su spasena 13. oktobra.

Posle urušavanja rudnika 5. avgusta, 32 Čileanaca i jedan Bolivijac prvi kontakt sa spoljnim svetom su imali 22. avgusta, kad je do njih doprla sonda spasilaca. Kroz posebno izbušene uzane otvore rudarima su dostavljani hrana, lekovi i druge potrepštine i sredstva za komunikaciju sa spasiocima, lekarima i porodicama.

Početkom oktobra je završeno bušenje tunela dovoljno širokog da se do rudara spusti kapsula za izvlačenje. Svi rudari su izvučeni 13. oktobra što je, prema procenama, pratilo milijardu ljudi u svetu.

   

6. Oslobođena Aung San Su Ći

Mjanmarska prodemokratska liderka i dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći, posle sedam godina kućnog prtvora, puštena na slobodu 13. novembra, u istoj nedelji u kojoj su održani prvi izbori u toj zemlju posle 20 godina.

Kćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara prvi put je pritvorena 1989. pošto je godinu dana ranije učestvovala u protestima protiv vojne hunte i pomogla u osnivanju Nacionalne lige za demokratiju. Ta stranka je ipak uspela da ubedljivo pobedi na izborima 1990, ali je hunta poništila rezultate.

Nobelovu nagradu za mir dobila je 1991. zbog mirne borbe protiv režima, a od poslednjih 21 godinu 15 je provela u zatvoru.

Na izborima 7. novembra partija Aung San Su Ći nije učestvovala smatrajući da nisu demokratski organizovani. Zapadne zemlje i prodemokratske organizacije takođe su kao nepoštene ocenile izbore na kojima je Stranka unije solidarnosti i razvoja, bliska vladajućoj vojnoj hunti, osvojila 80 odsto glasova.

 

7. Napetosti na Korejskom poluostrvu

Severnokorejski artiljerijski napad 23. novembra na ostrvo južnog suseda izavao nove tenzije na Korejskom poluostrvu.

Severna Koreja izvršila je napad na ostrvo Jeonpjeong blizu sporne zapadne granice dve zemlje, na šta je Južna Koreja uzvratila vatrom. U tom incidentu poginuli su dva civila i dva južnokorejska vojnika, a 18 ih je ranjeno.

Ceo svet je osudio napad, a susedne zemlje su povećale borbenu gotovost. Južna Koreja je odmah potom održala zajedničke vojne vežbe sa SAD, a zatim i samostalne manevre. Severna Koreja, koja preti i  mogućnošću nuklearnog rata, ne priznaje zapadnu pomorsku granicu koju su 1953, po završetku Korejskog rata, utvrdile UN i manevre na Jeonpjeongu smatra ugrožavanjem svojih teritorijalnih voda.

   

8. Novi START

Na samitu u praškom zamku Hradčani predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitrij Medvedev 8. aprila potpisali tzv, novi START, Sporazum o daljem smanjenju i ograničenju strateškog naoružanja.

Ratifikacija sporazuma je dovedena u pitanje posle uspeha republikanaca na izborima za Kongres SAD, početkom novembra, pošto su sumnjičavi zbog budućnosti antiraketne odbrane SAD, koju smatraju ugroženom tim sporazumom.

Ratifikacijom sporazuma 22. decembra u Senatu SAD otvoren je put za njegovo usvajanje i u ruskoj Dumi.

   

9. Rusija i Poljska, korak ka pomirenju

Poseta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva 6. decembra Poljskoj, posle osam godina nesuglasica, ocenjena kao novi podstrek za normalizaciju odnosa Varšave i Moskve i nagoveštaj da dva naroda oprezno kreću putem istorijskog pomirenja.

Uoči posete ruska Duma je u posebnoj deklaraciji osudila ubistvo zarobljenih poljskih oficira u Katinskoj šumi kao staljinistički zločin i laži Kremlja da su ga počinili nacisti.

Medvedev je ovog proleća bio i jedan od malobrojnih svetskih lidera koji je prisustvovao sahrani predsednika Poljske Leha Kačinjskog, koji je 10. aprila poginuo u avionskoj nesreći kod Smolenska u Rusiji. U toj nesreći poginulo je svih 96 članova visoke državne i vojne delegacije Poljske i posade, koji su pošli na obeležavanje 70 godina od masakra u Katinskoj šumi.

   

10. Finansijska kriza i štrajkovi

Ministri finansija zemalja zone evra odobrili 2. maja pomoć Grčkoj od 110 milijardi evra u naredne tri godine, a grčki premijer Jorgos Papandreu potom najavio plan oštre štednje do 2012.

Prvi štrajkovi u Grčkoj počeli su još u februaru, a tokom letnje sezone su se proširili na celu zemlju nanoseći veliku štetu turizmu.

Pored Grčke, finansijska kriza je pogodila Irsku, koja je nakon odupiranja ipak morala da se krajem novembra obrati EU za pomoć.

Veliki protesti sindikata zbog Vladinih mera štednje potresaju i druge evropske zemlje, posebno Portugal i Španiju.