Kamatne stope na obveznice portugalske vlade dostigle su skoro rekordni nivo otkako je uveden evro, te, kako se spekuliše, to može dovesti do toga da se i Portugal uskoro pridruži Grčkoj i Irskoj i zatraži međunarodnu pomoć da bi se uhvatio u koštac sa rastućim državnim dugom.

Ministri finansija evrozone danas su bili podeljeni oko toga koliko hitno bi morali da odluče o sledećim koracima i koji bi to koraci trebalo da budu.

Ministar finansija Luksemburga Lik Friden upozorio je da kamatne stope u Portugalu rastu "možda zato što je (evrozona) prespora u donošenju relevantnih odluka".

S druge strane, njegov nemački kolega Volfgang Šojble smatra da ne treba žuriti s novim merama.

"Trenutno su finansijska tržišta stabilna, te bi verovatno bilo bolje da ih ne uznemiravamo nepotrebnom diskusijom", rekao je Šojble po dolasku u Brisel.

Ministri iz zone evra su obećali da će do kraja marta predstaviti "sveobuhvatan odgovor" na dužničku krizu.

U središtu tog odgovora biće najverovatnije dovođenje u red fonda za pomoć zemljama evrozone od 440 milijarde evra, koji je osnovna alatka za rešavanje kriza u Uniji.

Evropska komisija i neke države članice vršile su pritisak na vlade da Telu za evropsku finansijsku stabilnost (EFSF) daju nova ovlašćenja, kao što su kupovanje vladinih obveznica na slobodnom tržištu, stabilizacija njihovih cena, i povećanje fondova tog tela kako bi ono moglo da pozajmi celokupnu sumu od 440 milijardi evra.

Trenutno to telo može da pozajmi samo oko 250 milijardi evra jer je potrebno obezbeđenje kapitala da bi hartije od vrednosti koje ono izdaje da bi došlo do novca, bile atraktivne za investitore.

Komisija je, takođe, predložila da budu snižene kamatne stope koje na zajmove treba da plate Grčka i Irska.

Nemačka, međutim, koja najviše doprinosi EFSF, navela je da će podržati nove mere i nastaviti da daje novac tom telu samo ukoliko se zauzvrat zemlje koje finansijski zaostaju, obavežu da će svoje ekonomije učiniti konkurentnijim.

Taj zahtev koji je podržala i Francuska, neke zemlje su dovele u pitanje navodeći da on predstavlja odstupanje od plana za jačanje evrozone, koje je već u nadležnosti Evropske komisije.