Političari treba da odrede pravu ravnotežu i prebace težište sa politike, koja se bavi simptomima krize, ka merama koje će se baviti njenim uzrocima, preporučio je MMF u izveštaju posvećenom finansijskoj stabilnosti u svetu.

Izveštaj ukazuje da bi se, u tom cilju, trebalo usmeriti na nekoliko frontova, pored smanjenja visoke zaduženosti vlada i sređivanja finansijskog sektora i sektora nekretnina, istovremeno treba voditi računa da ne dođe do pregrevanja ekonomije.

MMF procenjuje da je rizik po globalnu finansijsku stabilnost smanjen od poslednjeg izveštaja u oktobru prošle godine. U mnogim razvijenim privredama, međutim, bilansi su pod pritiskom, strukturna slabost i ranjivost zone evra predstavljaju značajan rizik za bilanse banaka, kreditni rizik ostaje visok, a priliv kapitala u privrede u usponu mogao bi prevazići njihove kapacitete.

 

Štros-Kan: Zaposlenost i jednakost temelji oporavka

Privredni oporavak je tu, ali još ne dovodi do stvaranja radnih mesta, upozorio je izvršni direktor MMf-a Dominik Štros-Kan, naglašavajući da je nezaposlenost u svetu na rekordnom nivou.

"Mnogi ljudi u mnogim zemljama se suočavaju sa socijalnom krizom, koja nije ništa manje ozbiljna od finansijske", izjavio je Štros-Kan na skupu ekonomskih stručnjaka u Vašingtonu.

Podsećajući da je poslednja globalna finansijska kriza bacila u nezaposlenost 30 miliona ljudi i da zaposlenje trenutno traži više od 200 miliona ljudi širom sveta, on je istakao da su naročito pogođeni mladi ljudi. Ono što je trebalo da bude kratki period nezaposlenosti pretvara se u doživotnu osudu, možda i za celu jednu izgubljenu generaciju, ocenio je Štros-Kan.

"Kao što smo uspeli da ukrotimo inflaciju osamdesetih godina, u ovoj deceniji bi trebalo da ponovo ozbiljno shvatimo opštu zaposlenost", izjavio je on.

On je napomenuo da se u tom cilju mora izvesti reforma finansijskog sektora, tako što bi se banke ponovo stavile u službu realne ekonomije, odobravanjem kredita malim i srednjim preduzećima, ključnim motorima povećanja zaposlenosti i privrednog rasta.

Druga karakteristika svetske socijalne krize je nejednakost, istakao je Štros-Kan, napominjući da istraživanja MMF-a ukazuju da nejednakost čini države podložnijim finansijskim krizama, naročito ako imaju glomazni finansijski aparat.

"Izazov nejednakosti pogađa i razvijene zemlje i one u razvoju. Potrebna nam je politika smanjenja nejednakosti i obezbeđenja pravičnije distribucije mogućnosti i resursa", istakao je Štros-Kan.

Za suzbijanje nejednakosti od ključne važnosti su takođe investicije u zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, a socijalno partnerstvo je pogodan okvir jer omogućava pravičnu raspodelu i plodova rasta i nevolja prilagođavanja, kaže on.