Želja je i namera da u delu sveta gde poslovanje prvo počinje, budu odagnani strahovi pošto je kreditini rejting Sjedinjenih Američkih Država, najveće nacionalne ekonomije u svetu prvi put u istoriji umanjen, dok se u žemljama-članicama evrozone, koja okuplja neke od najrazvijenijih zemalja sveta, nastavlja dužnička kriza.

Procena američke agencije za kreditne rejtinge Standard i Purs (S&P) da u petak uveče snizi procenu za SAD na AA+, je, po novinskoj agenciji Rojters, „nezabeleženi udarac“ i proistekao je iz zabrinutosti zbog budžetskih deficita te zemlje i sve većih teškoća sa dugovima.

S&P je ocenio i da su izgledi „negativni“ što se tumači kao mogućnost daljeg umanjivanja rejtinga SAD u narednih 12 do 18 meseci.

Očekuje se da će funkcioneri iz G-7, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Japana, Italije i SAD, održati telekonferenciju, javila je, pored ostalih, japanska agencija ekonomskih informacija Điđi.

To je već ranije najavila Francuska kao trenutni predsedavajući Grupe G-7. Telefoni će zvoniti i kod svih članova Veća Evropske centralne banke (ECB) - drugim rečima, svim direktorima centralnih banaka 17-točlane zone evra, a ishod ovih razgovora žele da čuju takođe u ministarstvima Grupe 20 (G-20), najrazvijenijih i velikih privreda u usponu, prenela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).

Unutar G-7 su već počeli razgovori. Tako su britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi razgovarali u subotu uveče o finansijskoj situaciji nastaloj posle sniženja kreditnog rejtinga SAD.

Konzervativni premijer Kameron, koji je na odmoru u Italiji, i predsednik Sarkozi su razgovarali i o evro-zoni i složili se da je važno pomno pratiti razvoj situacije i biti u kontaktu, saopšteno je iz kancelarije britanskog premijera.

U Hongkongu očekuju da će kada azijska tržišta budu otvorena u ponedeljak, američki dolar možda oslabiti, mada će eventualne prodaje te valute biti u drugom planu pred sve većom krizom u zoni evra, prenela je novinska agencija Rojters.

Prema japanskim medijima, očekuje se da će vlasti te zemlje, koja je drugi najveći vlasnik američkih federalnih obveznica posle Narodne Republike Kine, objaviti plan da će nastaviti da i dalje kupuju vrednosne papire koje izdaje Trezor u Vašingtonu.

No, smatra se da će tokom očekivanih razgovora, japanski predstavnici raspravljati i o intervenciji Tokija na tržištu novca, kako bi nacionalna valuta jen oslabila i tako bio podstaknut izvoz koji predvodi privredni oporavak treće po veličini privrede u svetu koja je 11. marta bila žestoko pogođena katastrofalnim zemljotresom i sledstvenim razornim cunamijem, javili su Điđi i druga japanska novinska agencija Kjodo.

Kako su zabrinuti investitori počeli da se oslobađaju američkog dolara, jen je dostigao rekorne vrednosti što je nateralo zvanični Tokio da interveniše na tržištima, da bi primirio nacionalnu valutu i zaštitio izvozne industrije i krhki oporavak privrede.

„U početku će vladati visok stepen neizvesnosti, pa tako i nestabilnosti, pošto investitori neće znati gde da potraže bezbedno utočište,“ izjavio je Mark Mobius, izvršni direktor grupacije „Templton nastajuća tržišta“.

Mobius je podsetio da su u vreme krize sa hipotekarnim kreditima 2007. i 2008. u SAD takva utočišta bili američki dolar i federalne obveznice.

„Sada takvo sidro za svetsku zajednicu popušta,“ primetio je Mobius.

U NR Kini, je danas ocenjeno kako je odluka S&P „zvono za uzbunu globalnom monetarnom sistemu koji za rezervnu valutu koristi američki dolar, ali i čitavom čovečanstvu“, te da su naročito izvoznici iz Azije suočeni sa rizicima.

U članku u listu „Ženmin žibao,“ je citiran Sun Liđijan, zamenik dekana Ekonomskog fakulteta pri univertitetu Fuđijan, jednom od najpoznatijih u drugoj po veličini privredi na svetu, koji je upozorio da najveći gubitnik u postojećoj situaciji ne moraju nužno da budu SAD, već države koje zavise od izvozne tražnje kako bi ostvarivale privredni rast.

NR Kina ima najveće devizne rezerve u svetu koje su ekvivalent 3,2 biliona dolara. Među tim devizama je i 1,2 biliona američkih dolara i federalnih obveznica.

Članak u „Ženmin žibao“ je usledio posle žestoke kritike kojoj je vođenje privrede SAD bilo izloženo u nacionalnoj novinskoj agenciji Sinhua u subotu. U komentaru u Sinhua, koja se snatra glasnogovornikom vladajuće Komunističke partije Kine (KPK), jasno je stavljeno do znanja da Vašington može samo sebe da krivi za nastalu situaciju i zatraženo da SAD stegnu kaiš i suprotstave se "zavisnosti od zaduživanja".

"Kina, najveći kreditor te svetske supersile, ima sada sva prava da traži da SAD reše svoje strukturne dužničke probleme i osigura bezbednost dolarskih aktiva Kine", navedeno je u komentaru Sinhua. Po Sinhua, "potrebno je postaviti međunarodnog supervizora za pitanje američkog dolara i uvesti novu, stabilnu i sigurnu globalnu rezervnu valutu kako bi bila sprečena katastrofa koju može da izazove bilo koja pojedinačana valuta".

U članku je upozoreno da bi za sniženjem rejtinga u petak uveče mogla uslediti druga "katastrofalna", te nova globalna finansijska previranja, ukoliko SAD ne nauče da žive "prema svojim mogućnostima".

SAD moraju da skrešu svoje "džinovske vojne troškove i narasle izdatke za socijalna davanja", navedeno je, pšored ostalog, u komentaru Sinhua

Prodekan Sun je, pak, upozorio da će azijske zemlje koje zavise od izvoza gotovih roba, ili latinoameričke države, zemlje Bliskog istoka ili Rusija, koje zavise od izvoza sirovina, „biti suočene sa rizikom da će dug SAD koji poseduju izgubiti u vrednosti, što će pogoršati likvidnost.“

O "što skorijem" sastanku ministara financija zemalja G-7, se govorilo još u petak u Rimu, ali zbog položaja Italije. Naime, u Rimu su zabrinuti što posle burne protekle nedelje na na svetskim tržištima kapitala, kada je rasprodato 2,5 biliona dolara vrednosti kompanija i izvoznicima prete dodatni gubici, investitori imaju sve manje poverenja u državne obveznice Italije.

Ti investitori traže za novi novac od Italije kamate koje se postale čak veće nego što mora da ih plaćati Španija, još jedna velika privreda evrozone koja stenje pod teretom dugova.

U međusobnim razgovorima su se predsednik Sarkozi, američki Barak Obama, premijer Kameron i nemačka kancelarka Angela Merkel složili sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem kako je susret potreban da bi se suočili s "izazovima za evropsku privredu".

U međuvremenu su mediji u Nemačkoj, najvećoj privredi EU i njene evrozone, objavili razmišljanja zvaničnog Berlina kako je talijanska privreda "prevelika" da bi stala pod "kišobran" Evrope i kako se potrebe Rima - reč bi mogla biti o preko 1,8 biliona evra - ne može samo tako sakupiti na Starom kontinentu, a da ne bude ugrožzena njegova ukupna ekonomija.

Drugim rečima, Italija može biti podržana tek ukoliko "sama nađe rešenje". Kako javlja DW, u tom smeru teku razmišljanja i u Italiji. U razgovoru premijera Berluskonija sa ministrom financija Đulion Tremontijem su najavljene "opsežne mere" za ravnotežu državnog budžeta koji bi trebalo da bude ostvaren već do 2013.

Vlada u Rimu čak razmišlja o promeni Ustava u kojem bi svaki budući kabinet te države bio prisiljen da troši samo ono što i prikupi. Rojters pak navodi kako rast nervoze investitora najbolje pokazuju podaci kompanije za analitičke usluge Liper da su invesitori povukli 66 milijardi dolara sa tržišta fondova novča u nedelji koja je okončana sa 3. avgustom, drugo najveće ikada zabeleženo.

Rekorni odliv je bio u nedelji koja je okončana 17. septembra 2008, na početku finansijske krize u SAD koja se potom prelila na veliki deo sveta.