Nakon što je rejting SAD smanjen na AA+, u vrhunskoj kategoriji AAA ostaje 18 zemalja - Velika Britanija, Švajcarska, četiri skandinavske zemlje (osim Islanda), Austrija i Nemačka, Holandija, Francuska, Kanada, Australija, Singapur, Hongkonk, kao i mali ali bogati Luksemburg, Lihtenštajn, ostrva Džersi i Hernsi.

SAD su sada u istoj kategoriji sa Novim Zelandom i Belgijom, i kao što to obično biva u sličnim situacijama, saopštenja o snižavanju rejtinga propraćena su oštrim komentarima sa različitih strana.

Američko ministarstvo finansija je ukazalo na grešku analitičara u proračunu nivoa državnog duga od dve milijarde dolara, dok agencija odgovara da je sniženje rejtinga bilo njena građanska obaveza.

Dok se prašina oko smanjenja kreditnog rejtinga ne slegne, američki mediji ukazuju na moguće posledice ovog koraka za SAD i druge zemlje, američke kroporacije i uopšte kreditne rejtinge. Kao prvo, "skliznuće" zemlje sa AAA na AA+ i niže, nije česta pojava, ali je bilo presedana (najizrazitiji slučajevi su Japan, Italija i Irska).

Bilo je i povratka u izabranu kategoriju nakon uređenja finansija (Australija i Kanada). Ukoliko SAD bar delimično ponove uspehe klintonovske politike 1994-2000, snize državni dug i urede penzioni sistem, mogle bi da povrate rejting, što su Australija i Kanada uspela za manje od deset godina.

Kao drugo, automatski će se sniziti rejtinzi najboljih po pitanju kreditne sposobnosti američkih država i kompanija. Sniženje rejtinga sa idealnog na vrlo dobar ne povećava obavezno i kamate na dug države zajmoprimaoca, jer one zavise od brojnih faktora. Realno, posledice u dugoročnoj perspektivi osetiće američke korporacije sa rejtingom AAA (ADP, Džonson&Džonson, Majkrosoft i Ekson) kao i 11 država u toj kategoriji.

Problemi će se, kao treće, pojaviti i u zemljama sa viškom kapitala i velikim stabilizacionim fondovima i deviznim rezervama, od Kine, Tajvana i Katara do Rusije i Norveške.

Tri najveća svetska dužnika (SAD, Japan i Italija) imaju rejtinge niže od idealnih, a rezervni fondovi i bankarski kapital se plasiraju prvenstveno u nerizične instrumente. Kreditna sigurnost zahteva ulaganja u obveznice u drugim valutama (evro, švajcarski franak, funta, jen) i preuzimanja njihovog valutnog rizika. Mogući su problemi i u fondovima monetarnog tržišta, koji zahtevaju ulaganja samo u AAA, tako da je moguće da regulatori odluče i da je rejting AA+ prihvatljiv. Kao četvrta posledica je pojava sumnje u osnove teorije o finansijama.

U svakom udžbeniku o finansijama, državne obveznice SAD su nerizična aktiva, a sada je taj aksiom uzdrman. Ukoliko ne postoji bezrizična aktiva ne može se verovati u većinu teorija i formula, tako da će naučnici i analitičari najverovatnije morati da revidiraju koncepciju upravljanja rizicima i uloge rejting agencija, čije je poslovanje već duže vreme na udaru kritike.

Na kraju, SAD uvek teško doživljavaju poraz, a gubitak rejtinga AAA je očigledan krah. Za sada nije jasno ko će biti proglašen za krivca - Obama ili njegovi republikanski oponenti. Sudeći po svemu, pitanje ko je proćerdao kreditni rejting biće jedno od ključnih u izbornom ciklusu 2011-2012. godine.

Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine Pol Krugman navodi da je Amerika nesigurna zbog svoje politike a ne budžeta. SAD, smatra on, ima mnogo veće troškove zdravstvene zaštite od bilo koje razvijene zemlje, uz veoma niske poreze.

"Ukoliko bi se makar delimično približili međunarodnim standardima u ovim sektorima, naši budžetski problemi bi bili rešeni", tvrdi ovaj istaknuti ekonomista.

Profesor Njujorškog univerziteta Nurijel Rubini, koji je prvi predskazao krizu 2008. godine, upozorava da odluka S&P, doneta u vreme ozbiljnog pada na tržištima i sveukupne nemoći ekonomije, samo povećava šansu za drugi zamah recesije.