Tusk, koji je za 20 godina od pada socijalističkog sistema u toj zemlji, prvi premijer sa dva mandata, u obraćanju Sejmu, obećao je da će iskoristiti novi mandat da uvede oštre mere štednje, koje bi trebalo da očuvaju privredni rast zemlje u vreme dok u evrozoni vlada dužnička kriza.

Španski dnevnik "El Pais" je nedavno ocenio da je premijer Tusk uspeo da od zemlje sa preko 38 miliona stanovnika, napravi državu koja je izuzetak iz mračne evropske ekonomske panorame.

Poljska je pokušala da maksimalno iskoristi prilike koje joj od 2004. pruža članstvo u EU, a Tuskova vlada je zahvaljujući fondovima Unije, krenula u značajnu modernizaciju infrastrukture i napredovala u transformaciji sistema sa elementima nasleđene planske privrede.

"Poljska bi mogla postati dokaz da EU još predstavlja moćan instrument za stimulisanje razvoja njenih članica i stabilnost celine," zaključio je madridski list.

U najnovijem izveštaju Evropske komisije prognozira se da će Poljska ostvariti privredni rast od 2,5 odsto 2012 i od 2,8 odsto 2013, posle snažnih četiri odsto iz ove godine.

Poljska je jedina od 27 država u sklopu EU koja je izbegla recesiju i u 2009. je imala stopu rasta od 1,9 odsto BDP. Ta zemlja je između 2008. i 2011. ostvarila rast od čak 15,4 osto, prema negativnom rastu EU od minus 0,4 odsto.

"Drugačija reakcija poljske privrede na izazove krize svedoči da se ona razvija na uravnotežen način. Finansijska kriza je izoštreno pokazala da postoje nedostaci u finansijskom nadzoru u mnogim zemaljama, potvrđujući istovremeno valjanost poljskih propisa," ocenio je Andrej Sviezačinski, šef ekonomskog odeljenja Ambasade Poljske u Beogradu.

Inflacija, merena potrošačkim cenama bila je u periodu januar - jun ove godine 4,2 odsto, a stopa nezaposlenosti u junu je pala na 11,8 odsto. U prvom polugođu 2011, porasle su realne plate zaposlenih u sektoru preduzeća, kao i kupovna moć penzionera, koji nisu obuhvaćeni sistemom osiguranja poljoprivrednih proizvođača, naveo je Sviezačinski.

Premijer Tusk je u Sejmu je najavio da će granica za odlazak u penziju, sada 60 godina za žene i 65 za muškarce, biti postepeno povećavana od 2013. na 67 godina za muškarce i žene.

Beneficirane penzije poljoprivrednicima, rudarima, policajcima, vartrogascima i sveštenicima će biti ukinute. Biće povećan porez na sirovine kao što su bakar, srebro i buduće zalihe gasa od škriljaca.

Budžetski deficit, glavni neposredni izazov za poljsku privredu očekuje se da će izneti 5,6 odsto BDP ove godine, smanjenje posle blizu osam odsto u 2010.

Tusk je obećao da će deficit 2012. biti snižen na tri odsto BDP, zvanični cilj za članice EU. Cilj vlade je da budžetski deficit bude jedan odsto na kraju saziva parlamenta u 2015, dodao je premijer.

U 2012. bi, po Tusku javni dug trebalo da bude smanjen na 52 odsto sa sadašnjih 53,8 odsto BDP. Cilj je da 2020, javni dug do 2020 iznese 44 odsto.

Tusk je sada zamenio više od polovine članova prethodne vlade, ali je ostavio čelnike ključnih resora, među njima i ministra finansija Jaceka Rostovskog, koga investitori smatraju najzaslužnijim što je Poljska izbegla recesiju tokom globalne krize 2008-2009.

Premijer je izrazio i očekivanje da će Poljska, čija je privreda šesta po veličini u Evropi (nominalni BDP je u 2010 procenjen na 485,5 milijardi dolara), ali nije članica evrozone, biti uključena u diskusije o budućnosti zajedničke valute.

Tusk je prvobitno nameravao da Poljsku uvede u evrozonu 2012, ali su planovi, zbog globalne ekonomske krize, odloženi.

Ministar Rostovski je potvrdio plan Poljske da se pridruži monetarnom bloku pošto u njemu bude prevaziđena dužnička kriza.

Privredna saradnja Srbije i Poljske, posebno robna razmena kao njen najznačajniji segment, beleži, prema podacima Privredne komore Srbije blago povećanje poslednjih godina. Ali, Srbija stalno beleži deficit, jer je uvoz tri puta veći od izvoza.

"Od ulaska Poljske u EU u maju 2004. ekonomski odnosi stagniraju kako na institucionalnom nivou, tako i kada je reč o intenzitetu i kontinuitetu bilateralnih susreta privrednika", ocenila je PKS.

U 2010. ukupna bilateralna robna razmena je dostigla 541,7 miliona američkih dolara pri čemu je srpski izvoz bio 113,3 miliona dolara i zabeležio rast od oko 68 odsto. Uvoz je, takođe, porastao za oko 53 odsto i izneo 428,4 miliona dolara.

Za prvih sedam meseci 2011, izvoz iz Srbije vredeo 98,9 miliona USD, a uvoz iz Poljske 252,9 miliona, podaci su PKS.