Vrhovni sud navodi da je Kongres SAD delovao u okviru nadležnosti kada je zakonom proširio zaštitu od kopiranja na dela koja su ranije bila dostupna javnosti, a datiraju od sredine XX veka. Osnovni zakon o zaštiti autorskih prava u SAD je donet 1994, a njegova namera je bila da uskladi SAD s međunarodnim sporazumima o intelektualnoj svojini. U presudi iz 2003. Kongresu je dozvoljeno da na listu zaštićenih dela stavlja nova dela.

Zakonom se zahteva da zainteresovani traže dozvolu ili plate za autorska prava pre no što koriste ili kopiraju neko delo.

Kritičari tog zakona žalili su se da su orkestri, profesori i drugi koji se oslanjaju na dela koja su slobodno dostupna bili sprečeni da u svojim repertoarima imaju neka dela zbog visoke cene.